Дело

6 Д Е Л О Чим сам дошао, прве вечери, пријатељ ме замоли да преконоћ, ни у ком случају, не излазим напоље. Није ми хтео рећи зашто, нити сам наваљивао то да дознам. Главно је, да смо ноћ увек дочекивали у затвореној кући. Моја потаЈна радозналост беше, бар првих дана, умирена. Нашао сам, на први поглед, доста просто и јасно објашњење толикој предострожности. Вероватно да по околини лутају крадљивци. Можда би се на томе све и свршило, да нисам запазио на своме пријатељу свакодневну исту, необичну појаву. Ујутру би редовно био добро расположен. Први је устајао, и радо звиждукао и певушао. Али у колико је дан пролазио, у толико је бивао ћутљивији и натмуренији. Кад би се почело смркавати, жалио би се на јаку главобољу, нервоза би му се нагло повећавала, и после јединствено срдачног извињавања повлачио би се у своју крајњу собу. Живот нервозног пријатеља изгледаше ми јако загонетан. Моја радозналост, раније привидно умирена, расла је с дана у дан, и најпосле ми никако није давала мира. Она је личила на јако услужног, верног пса. У колико сам више тежио да је се отресем, у толико ме бешње и безобзирније нападала. Уочи одласка решим да отворено и искрено замолим пријатед>а, да ми објасни узрок његовој јакој и сталној дневној промени. После вечере, као што сам мислио, тако учиним. Дуго је оклевао да ми да макакав одговор. Гледао је нетремице у једно ћоше собе, погнуте главе, не дишући, без и најмањег покрета. Одједном лагано се подиже, наднесе преко стола,. принесе ми главу врло близу и упиљи оштар поглед, да сам се тргао. До тог часа никад нисам видео такав оштар, напрегнут изглед. — Добро, нека буде! — рече тихо, изговарајући речи тешким, пуним и промуклим гласом. — Кад хоћеш, чућеш. Али ме не смеш кривити никада, ни у којој прилици, ако ти моја прича уништи многа задовољства, а можда — и заврши пригушеним,. уздрхталим гласом — можда живот, цео живот. Пођимо! У његовој крајњој соби намештај исти, или приближно исти,. као по собама толиких других људи, сем велике купе, широке основице, која се уздиже на сред собе и врхом додирује таванице. Купа је израђена од нечег врло масивног, пепељасте боје.. Не би се преварио ако бих тврдио, да је сва била од цемента. Мала врата, кроз која се у њу једва улази, наличе по дебљини. и кроју на врата челичних кага.