Дело

БЕЛЕШКЕ ДРУШТВА. Српска Књижевна Задруга. — Српска Књижевна Задруга одржала је XX годишњу скупштину 20. октобра ове године. Тада је тајник задругин прочитао извештај о књижевном раду а благајник извештај о управљању Задругом. Благајник је нагласио да су нередовне прилике прошле и ове године у нашој земљи имале утицаја и на Задругу: уписало се мање задругара те су и приходи били мањи него што се очекивало. Тајник је у свом извештају објавио да је Управа Задругина за 22. коло својих издања изабрала ова дела: 1. „Руђин", роман И. С. Тургењева, у преводу г-ђице Зорке Велимировићеве, с уводом г. Јаше Продановића; — 2. „Хајдук Станко", роман Јанка Веселиновића, у редакцији и с предговором г. Јеремије Живановића; —3. „Васа Решпект”, роман Јакова Игњатовићз, у редакцији и с предговором г. д-ра Јована Скерлића; — 4. „Аталија", у преводу у стиху г Симе Пандуровића, с предговором г. Мио драга Ибровца; — 5. „Лука Ларас“, новела Д. Викеласа, у преводу и с предговором г. д-ра Драгутина Анастасијевића; — 6. „Нова Србија“, од г. д-ра Јевте Дедијера; — 7. „Савремена Хрватска“, од г. Милана Марјановића Пошто су примљени ови извештаји, примљен је предлог буџета и изабрани нови чланови Управе, и предложено да се члановима Управе да награда и писцима повећају хонорари. КЊИЖЕВНОСТ. Гига Гершић, После педесет година (Културни проблеми, свеска 1. Издање Напретка у Земуну, стр. 169,8°, цена 2,50 дин.). Наш уважени сарадник, Г. Гершић, ЛЈестор српских публициста, са њему својственом даровитошћу и младачком свежином не престаје радити на литерарно-научном пољу. У књизи чији је наслов горе исписан, износи г. Гершић успомене и рефлексије своје о српском покрету године 1848. Самим тим је довољно оцртан карактер ове књиге. Ми ћемо у идућем броју већ донети опширнији приказ r Гершићеве књиге, а сад се задовољавамо само препоруком и ширим круговима ове врло занимљиве књиге. Л Marko Car: Моје Simpatije. Književne slike i studije. Odabrano kolo. Zadar 1913, у 8°, стр. VIII—1—318. Цена 3,50 круна. У издању задарске „Међународне књижарнице“ Е. de Schonfeld-a штампана је књига Марка Цара „Моје Симпатије“. У њој су штампане слике и „студије“ о овим писцима: П. П. Ње rouiv, Љ. П. Ненадовићу, Меду Пуцићу, Ст. М. Љубиши, Змају Ј. Јовановићу, Војиславу Илићу, Милораду Митровићу, Симу Матавуљу, Л. К. Лазаревићу, Н Томазеу, Љубомиру Недићу и Натку Нодилу. Марко Цар одавно ради на књижевности. Не може се рећи да не ради успешно, јер он за тај посао има воље а и подобности Он воли књижевност и књижевнике, и због тога он за њих има само „симпатија". Он у књижевном делу тражи само оно што му се свиди, што је лепо, а прелази преко свега што није лепо. Због тога су његове оцене о писцима већином комплименти, а ретко се усуди да писцу понешто замери. Наша пак публика не воли много оне који само хвале а не куде, те је тако и Марко Цар један од оних књижевних наших критичара, чије се критике и читају и не читају, али се свакојако преко њих брзо прелази То се нарочито види по томе што се ретко ко нађе