Дело

Б Е Л Е Ш К Е 159 да у писању критика иде стопама Марка Цара. По нашем мишљењу, читаоци се греше према Цару, јер он доиста заслужује и већу пажњу и бољу оцену. Ко хоће о овоме да се увери, нека прочита ову књигу, па ће се уверити. И. Louis Leger: Serbes, Croates et Bulgares. Etudes historiques, politiques et litteraires. Paris 1913. У 8°, стр. Vl-j-222. O Балканским народима написано je за последњу годину дана на западу тако много књига да би једном човеку требало можда неколико година да их све прочита. Ове су књиге писали различити писии и по народности, и по спреми а и по намерама, које су хтели да постигну својим књигама. Неки су писали са познавањем предмета о коме пишу, а неки су писали тек само да се види да и оаи пишу. Неки су нас хтели пред светом оцрнити, оцргати нас као крволоке и варваре, а неки су устајали у одбрану наших права, износили наше заслуге за културу и представљали нас својој читалачкој публици као народе са пуно врло лепих особина. Луј Леже, члан Париског Института и професор славистике на Француском Колежу, јесте један од одушевљених пријатеља Јужних Словена, те је — да би и он припомогао сузбијању рђавих мишљења о нама — издао књигу чији натпис горе наве.досмо („Срби, Хрвати и Бугарп. Историске, политичке и књижевне студије“). Он даје својим симпатијама према Србима, Хрватима и Бугарима израза у ■кратком уводу овој свој књизи тако топло да вреди цео тај увод овде навести. Он каже: „Народи, који су предмет покушаја у овој књизи, пошто су дуго били слабо познавани или презирани, наметнули су се пажњи Европе. Скоро ће бити пола века како сам их почео проучавати, говориги њиховим језицима, читати њихове песнике и публицисте, живети њиховим живото.м, истицати њихову улогу у историји образованости, приказивати њихове државнике, писце, јунаке и добротворе. Ја сам се, без престанка, старао да у својим предавањима и књигама докажем да Јужни Словени у животу јевропском нису дошли на готово, да они нису, као што се некад радо веровало, бесвесно оруђе ове или оне стране тежње, да они имају право и дужност да опет заузму место које су негда имали на огњишту јевропске образованости. Скорашњи догађаји потврдили су да сам имао право. Наше симпатије према њима — обраћа се Леже Французима — не треба да остану чисто платонске. Они не треба да нам буду само пријатељи, већ и савезници. У колико се наши, тајни и јавни, непријатељи труде да омету њихово развијање у толико је више потребно да ми настанемо да му припомогнемо. Наша је дужност да одржимо и учврстимо свима средствима Балкански Савез. И ако су дојучерашњи савезници за тренутак заборавили користи које су постигли својом слогом и користи које ће у будућности добити, могу се они само потсетити оне славне изреке: „Ти знаш победити али ти не умеш злоупотребити победу““. Луј Леже у овој својој књизи није изнео неку своју нарочиту студију о Србима, Хрватима и Бугарима. Он је овде објавио неколико чланака, колико само да наговести неке моменте из наше политичке и културне прошлости и садашњости. Ово су ти чланци: „Порекло српскога народа"; — „Историја Србије: Г. Константин Јиречек"; — „Један српски претендент у XVII веку: гроф Ђорђе Бранковић"; — „Српско-хрватска књижевност" ; — „Ђорђе Славонски, каноник-исповедник катедрале у Тулу“; — „Интелектуална култура у Босни и Херцеговини у XVIII веку‘; — „Лудвик Гај и Илиризам“; — „Интелектуални препорођај српскога народа: Јован Рајић и Доситије Обрадовић“; — „Молијер у Дубровнику”; — „УскошР ; Народна песма у Црној Гори“; — „Гусле — La Guzla — од Меримеа"; „Епископ Штросмајер" ; — „Старо бугарско право“; — „Стогодишњица бугарске књижевности. Епископ Софроније“; — „Бугарски историк Пајсије"; — „Савремена Бугарска”; — „Краљ Фердинанд" ; — „Један излет у Софију“. Луј Леже, као готово сви познаваоци Јужних Словена на Западу, познаје нас релативно добро. Као и сви други тако и Луј Леже црпе обавештења о нама већином из књига које из Аустрије допиру даље на Запад. А познато је какве су то књиге. Али Луј Леже зна и наш језик те је читао и неке наше добре књиге. И доиста може се одмах по чланцима видети одакле је он црпао обавештења о нама, јер какав му је извор такав му је и чланак. Тако на пример чланак: „Један српски претендент у XVII веку: Гроф Ђорђе Бранковић" израђен је доста лепо, јер је радио према сту-