Дело

8 Д Е Л 0 — Седи! — рече ми одједном старим, познатим другарским нагласком. — И слушај! Наместио сам се спрам њега, крај малих врата. — То не беше сан, нити доживљај умно поремећеног, већ гола, стварна истина, коју сам доживео. Мој садашњи живот о томе убедљиво прича — поче мој пријатељ тихим гласом, боље рећи, трудио се да каже тихим гласом, али |е с муком успевао. — Као што ти је познато увек сам волео самоћу. Стога сам нашао ову кућу далеко од насељеног места, далеко од сваког пута. Заволео сам је одмах, јер је дан у њој и око ње, као што си и сам осетио, врло пријатан. Увек чист ваздух, пун боровог мириса и цвркутања шумских птичица. Увек ветрић лаган и свеж, без великог шума. Али зато је овде свака ноћ тешка и несносна. Чим се сунце почне клонити за великим, тамним шумама, дневни ветрић, тако свеж и лак, бива нагло јачи, и уноси узнемиреност и међу птицама, и међу биљем. Птице се уз жалосан писак губе по густим жбуновима и дубоким, мрачним шумама и траже склоништа, а борове и јелове гране и гранчице љутито се повијају око себе. Тада бих и ја одмах бежао у кућу. Затварао добро и врата и прозоре. На прозоре навлачио тешке засторе, а на вратима запушавао и најмањи отвор. Сто бих намештао у сред собе, и окружен зидовима од картона и дасака тражио начина да се задубим ма у какав посао. Све узалуд. У почетку се ветар није чуо, али у колико се ближи поноћ, у толико је његово присуство јаче. Око поноћи бесни паклена игра његових гласова. С јављањем зоре ветар брзо губи моћ, стиша се, и нечујно, као благ поветарац, струји и успављује. Нисам умео да објасним одакле то долази. Услед тога сам постао јако нерасположен. Ветар сам омрзео неописано, из дна душе. Вероватно да су га и птице, и биље, па и само камење исто тако осећале, исто тако мрзеле. То није трајало дуго. После кратког времена, осетио сам како се моја мржња гаси. Сигурно зато што нисам имао никакве моћи, да се с њиме, ма на који начин мерим. На место мржње дошла је немарност. Кад је наступало вече нисам се љутио као раније, што hy слушати непријатне звуке, јер они за мене сад нису ни постојали. О херметичном затварању прозора и врата ни помена.