Дело

164 Д Е Л О мисли, у коме је са зебњом осећао, да све пролази брзо и нечујно, као што магличасти облаци ишчезавају у плавој даљини.. После дужег хода, Томић опет застаде код једне препукле плоче. Сва обрасла маховином, оборена, она је лежала наваљена. на један жбунић и на њој су се једва могле прочитати речи: - f Подг. овомђ ладномг. стеномг. лежи Агнин супруга Живоина Прокића аркивара началничества у наиболБимЂ данима живота у години 18-°и преминувша 1 маин 1862 године. Томић прочита реч по реч, па се спусти на камен и седе.. — Сирота осамнаестогодишња Агнија! Сиромах убоги архивар!.. Он затим прочита још једанпут, обузет силном тугом, као да је дошао на гроб своје заборављене драге, коју је волео још у доба прве младости. Те просте, срдачне речи беху га потресле и сва туга незнанога мужа испуни његову душу. Ко су били ти, људи? понављао је он у себи. Ко је био тај несрећни човек, чија се љубав и бол излише у оно неколико речи? Да ли још дуго поживе он по смрти своје драге?.. Он их виде. Он виде и њега.и њу и њихов живот; чу њихове речи, тепања и сузе.. Млади и весели, они сневају о животу и срећи свога заједничког пута кроз будућност. У дуге зимске вечери, седећи покрај прозора, они гледају пусту улицу, засуту снежним пахуљицама, а, пред очима им се креће заношљиви сан прве љубави. Он држи њену уздрхталу руку и тепа јој речи пуне чистоте и наивности. А мрак пада. У соби топло. Светле сенке крећу се из пећи и трепере по тавним зидовима. И вечерња студен слаже невидљивом руком разнолике шаре по замућеним окнима... После су се и венчали. О, радости! Пролази зима. Пролазе сетне вечери, снова и заборава. И већ се снег отапа са брежуљака. И већ. једнога јутра излази он у поље и тражи прве беле цветиће, да. их однесе својој младици... Томић је замишљао без престанка и све оно што је сневао о себи и својој драгој, коју никад не беше имао, све је то приписивао сиротом архивару. Он је без суза плакао на гробу љубави, гледајући у његовој несрећи несрећу свих људи и целог свога живота.