Дело

182 Д Е Л О изучава и сачувао је — шта кажем? — изоштрио је свој дух; тамо где би други свој за навек иступили. Из овог је троструког рада произашао — са појимањем љубави у исто време мистичне и чудне и суверено интелигентне — талас најопоријег сплина,. који за дуго није извирао из човечје душе. II БОДЛЕРОВ ПЕСИМИЗАМ. Ламене1 је узвикнуо једном: „Моја је душа рођена са раном“. Бодлер може на себе да примени ову реченицу. Он је из племена које је осуђено на несрећу. То је писац уз чије се име, можда, најчешће везује епитет „нездрав“. Та реч је правична, ако се њоме каже да страсти оних бића, која смо мало пре изнели, тешко налазе погодне околности за своје прохтеве. Постоји дисхармонија између човека и средине. Последица је —- морална криза и душевно мучење. Али израз „нездрав" нетачан је, а постаје и неправичан ако са собом повлачи осуду песника, осуду апсолутну и без поговора. Ова је осетљивост била несрећна, али није била оно лично и самовољно расположење према разврату, какво су Бодлерови непријатељи хтели видети и истаћи. Бодлер је подносио ту осетљивост, а није је изабрао. Баш поводом овога треба поновити моћну реч Фаустову: „И сам пакао има своје законе“, тумачећи је у дубоком гетеовском смислу: треба знати да су најгоре буне против природе затворене у природи. Оне имају уз^ роке који их формирају, линију еволуције и границу. У том смислу свака неправилност има своју норму, и свака извештачено'ст своју спонтаност. Проста пијанства Дафниса и Клое-а, у њиховој долини, нису биле за њих природније, него што су били за Бодлера, каквог смо га дефинисали, његови љубавни снови у будоару, који. описује намештеног намерно са неком чулном меланхолијом: Богате таванице, Дубока огледала, Источњачки бисер, Све је ту говорило Души потајно Њен слатки рођени језик... У осталом, усудимо се рећи да је, у психолошком као и у физиолошком смислу, болест исто тако логична, исто тако по^ 1 Felicite de Lamennais, француски философ и теолог (1782—1854),