Дело

192 Д Е Л О епископа не зато, да је он у ствари врши, него да лакше буде касније је укинути. Сумњиве је вредности био и други дар Леополдов архиепископу: свевласт у црквеним стварима. У Привилегијама је наиме дата архиепископу власт управљати црквом, посвећивати епископе, постављати управитеље манастира и свећенике, а о учешћу епископа у тој власти нема говора. То је дало могућности митрополитима српским, да траже за себе црквену свевласт, да теже за „мономахијом по римском начину“, и ако је та мономахија била нешто канонима сасвим противно. Српски митрополити нису увек били кадри да одолевају искушењу противканонских прохтева, које је сама државна власт потхрањивала. Бечком апсолутизму увек су ишла у прилог прекорачивања граница у подручним автономијама, јер су она увек водила трзавицама и парницама, у којима је Беч судио. Апсолутна државна власт је натуривала архиепископу српском црквену свевласт не зато, да је он ужива, него да је сама преко њега дочепа. То јасно показује пример мономахије митрополита Вићентија Јовановића (1731—1737). Митрополит Вићентије, на миг варадинског генерала грофа Трауна, затвори због непокорности и немирног духа епископа бачког Висаријона Павловића. Шајкашка милиција силом ослободи свога епископа из карловачког затвора и он оде у Сегедин. Митрополит је тражио, да се његову суду (јер са епископима није могао због разних размирица синодствовати, него их је шта више имао намеру све суспендовати) изда бачки епископ, али сегедински командант не хтеде то да учини. Дакле један командант даје миг да се без суда затвори епископ, а други га силом ослобођеног не издаје митрополиту.. Разуме се, јер Бечу није требала правда нити свевласт митрополитова, него међусобна „антипатија и мржња“, парница, да добије прилику да сам суди, унутрашња борба, да се њом ослаби отпор против „тумачења" Привилегија, која су њихов политички део уништавала, и револуционарно врење уперено против злоупотреба власти претвори у међусобну борбу. Из Беча се затражи од митрополита, да образложи, због каквих кривица је затворио епископа бачког. Митрополит постане од судије парничарем и за суђење у његовој парници против енископа бачког буде одређена једна делегована комисија на челу