Дело

ЦРТЕ ИЗ АВТОНОМИЈЕ УГАРСКИХ СРБА 191 вица била, што је озбиљно узео обећања у повластицама датим њему и српском народу. Но и при фактичном укидању политичке автономије поступио је Беч врло опрезно, корак по корак. Пре него што ће се коначно укинути деспотова светска власт над српским народом, она је прво (одмах после године дана) пренесена на патријарха. Познати државник Терезијинског времена и потоњи председник Илирске Дв. Депутације, Бартенштајн, у примедбама на један Колеров елаборат пише да је тај успех постигнут помоћу суревњивости „тадашњег митрополита" (мисли патријарха Арсенија III), коме је, по Бартенштајну, признато право решавати у верским и привилегијалним стварима и по потреби у име народа у истима престолу жалбе подносити, јер је „лакше било изићи с њим на крај него с једним световним војводом“. Зато је у издање Привилегије од 21/VIII 1690, које је (20/VIII) изишло преко Угарске Дв. Канцеларије, ушао дометак, којим се одређује, да сви Срби имају од архиепископа зависити како у духовним тако и у световним стварима (saecularibus). Патријарх Арсеније III је заиста и предузео и светску власт над народом, и мешао се и у војничке послове, због чега Бранковић у Хроници напада патријарха, да је без његова и народног знања израдио код цара диплому, којом му се даје власт и над световним редом. Војводска власт пренесена је на патријарха, да се од његових наследника лакше одузме с мотивацијом, да није могуће допустити српском архиепископу власт у светским стварима, „које ни римокатолички бискупи не врше“, као што је касније и учињено. У декрету од 16/11 1732 стоји у тачци 6: „Нико нема ништа против тога, да народ зависи од архиепископа као од црквене поглавице у стварима духовним и оним светскима, које по канонском и натуралном праву потпадају под црквену јурисдикцију. Цар (међутим)... очекује, да митрополит неће захтевати да народ зависи од њега и у стварима политичким, грађанским и криминалним, јер... је Бог установио светску власт преко владара“. Тако је и остало поред свих позивања на јасну одредбу у Привелигији од 20/VIII 1691, о којој се доцније пронашло да се противи божјој вољи, која је установила да светску власт владар врши! Као што се види деспотска власт пренесена је на архи-