Дело

ЂУЗЕПЕ ВЕРДИ II ј^Вердиево име било је сада познато не само у његовој отаџбини него и ван ње. Поменули смо већ како је Вердиева опера Lombardi давана у Француској. Па и Енглеска је захтевала једну композицију од Вердиа и он написа партитуру I Masnadieri (Разбојници). Ова је опера под његовом управом давана у Италианској Опери у Лондону 22. јула 1847. И ако је, приликом првог представљања, било неког ентузијазма, тај ентузијазам био је више привидан. Са овом опером Верди није имао среће. Према њој је нарочито критика била нерасположена. Критичар „Gazette musicale" вели да у Вердиевим операма нема мелодија, да композитор није написао ни за једну своју оперу увертиру, па и ова његова опера има само неку врсту интродукције; ни први хор, ни песма Карлова није од особите вредности. Најзнатнија тачка целе опере је велика сцена у другоме чину коју је Јеппу Lind заиста дивно отпевала. Ова је сцена публику толико одушевила да је певачица морала поновити. О трећем и четвртом чину не би требало ни говорити; осећа се да је свака сцена слабија од претходне. Опера I Masnadieri давана је у Лондону свега три пута. Бољу срећу није имала она ни у Италији ни у Француској. У Паризу написао је Верди две нове опере II Corsaro (Гусар) за Трст и La Battaglia di Legnano (Лењанска битка) за Рим. Грађу за Corsaro узео је Пјаве из Бајроновог спева. Ова опера, и поред суделовања најбољих уметника, није имала никаква успеха. Па и сам композитор није био њом задовољан. Опера La Battaglia di Legnano била je у почетку боље среће, али њена каснија судбина слична је судбини њене претходнице. Моментални огромни успех првих представа био је више резултат расположења према патриотској грађи. Приликом представљања