Дело

ЂУЗЕПЕ ВЕРДИ 201 'ове опере публика је била окићена тробојкама и кокардама. Верди је изазиван небројено пута а усклицима „Живео Верди!“ и „Живела Италија!“ није било краја. Верди је био тада нешто више него што је један човек или музичар; он је био управо символ ослобођења отаџбине, нека врста месије, који је проповедао еванђеље ускрснуте отаџбине. Певање у овој опери пуно је снаге, инструментација је жива а и хорови су од јаког утицаја, али сама музика нема никакве заједнице с уметношћу. Публика је примила Вердиеве мелодије као своје и певала их је по улицама и на скуповима. Тако су постале ове мелодије опште добро целога народа, тако да италианска револуција није имала потребу за неку општу националну песму, за какву „марсељезу“, него се задовољила Вердиевим композицијама. Ко није проживео у Италији доба од 1847 до 1849 године, тај не може ни слутити колико су Вердиеве мелодије биле омиљене у то доба и какав је њихов утицај био на опште народно, национално расположење. 8. децембра 1849 давана је у Напуљу први пут Вердиева опера Luisa Miller са врло добрим успехом, а 16. новембра 1850 у Трсту опера Stiffelio без икаква успеха. Опера Luisa Miller је као нека веза између старога Вердиа, композитора Набуко-а, Ломбардиа, и новијега, композитора Маскен бала, Дон Карлоса и Аиде. У својим старијим операма обраћао је Верди сву своју пажњу гласовима и певању, инструментација у тим његовим операма била је једноставна мелодијска пратња. Тек у овој опери скреће Верди већу пажњу и инструментацији. Оперу Stiffelio обрадио је Верди 1857 године под именом Aroldo (Harold), па и тада није имао више среће. После овог неуспеха наступа доба у коме је композитор имао највише среће. Једно за другим компонује он три популарна дела: Rigoletto, II Trovatore и La Traviata. Може се рећи да је Rigoletto најлепша, II Trovatore најпопуларнија а La Traviata најоригиналнија и најдирљивија Вердиева опера1. Са Rigoletto-м имао је Верди много муке. Он је, као што смо већ поменули, сам бирао грађу за своје опере, скицирао је поједине сцене, карактерисао је личности и писцу либрета давао је сва упутства, а овај је имао само да стави тај рад у стихове. Верди се био обвезао да за Млетачку Оперу спреми ново 1 Када су Вердиа једном приликом упитали, које своје дело он највише цени, он је одговорио: „Када бих био стручњак, сматрао бих Rigoletto као најбо.Ђе дело, а када бих био дилетант, најмилија опера била би ми La I raviata*