Дело

БРАЋА КАРАМАЗОВИ 225 С' est tragique\ и ја бих, да сам на њеном месту, — ја, просто не знам шта бих учинила на њеном месту! Али и ваш брат, ваш Димитрије Фјодоровић, какав је опет и он, — о Боже! Алексије Фјодоровићу, ја се буним!... Помислите само : тамо сад седи ваш брат, то јест не онај, не онај ужасни јучерашњи, него други, Иван Фјодоровић, седи са њом и разговара: разговор им је свечан... И кад бисте ви само веровали шта се сада међу њима збива, — то вам је нешто страшно, то вам је, кад вам кажем, мучење, то је ужасна скаска, у коју човек ни за шта на свету не би могао поверовати: обоје упропашћују сами себе — не зна се зашто, сами знају то и сами се наслађују тиме... Ја сам вас чекала! Ја сам вас жудно ишчекивала! А, што је главно: ја то издржати не могу! Ја ћу вам одмах све испричати, но сад је друга и то најглавнија ствар, — ах, па ја сам чак и заборавила да је то најглавније: Реците миг откуд у Lise хистерија? Тек што је чула да ви долазите, а код ње се одмах отпоче хистерија! — Maman, ви ето сац имате хистерију, а не ја, — процвркута наједаред кроз одшкринута врата са стране гласић Лизин. Врата беху врло мало одшкринута, а гласић усиљен, тачно онакав исти, као кад ти се страшно хоће да се насмејеш, а ти из све снаге савлађујеш смех. Аљоша одмах опази та одшкринута врата, и по свој прилици је Lise са своје наслоњаче према њему извиривала, но то он већ не могаде уочити. — Није ни чудо, Lise, није ни чудо... од твојих каприса ћу и ја добити хистерију, а у осталом, она је тако болесна, Алексије Фјодоровићу, она је сву ноћ била тако болесна, у ватри, све је јечала. Једва сам дочекала јутро и Херценштубе-а. Он вели да ништа не може да разуме и да треба чекати. Тај Херценштубе увек долази и каже да ништа не може да разуме. Чим сте се ви приближили кући, она је цикнула, и појавио се као неки наступ, те рече да је пренесу овамо у пређашњу јој собу... — Мама, ја никако нисам знала да се он приближује, нисам ја то због њега хтела прећи у ову собу. — То већ није истина, Lise, теби је Јулија дотрчала да каже да Алексије Фјодоровић иде, она ти је на стражи стојала. — Слатки голубе мој, мама, то je страшно неоштроумно са ваше стране. А ако хоћете да се поправите и да кажете сад одмах нешто паметно, онда реците, мила мама, поштованом госпо1 То је трагично. Дело, кн>. 69. 15