Дело

БРАЋА КАРАМАЗОВИ КЊИГА ЧЕТВРТА. КИДАЊЕ И МУЧЕЊЕ IV Код Хохлакових. Он брзо дође до куће госпође Хохлакове — куће од цигаља, њене сопствене, на два спрата, лепе — од најлепших кућа у нашој варошици. Премда је г-ђа Хохлакова живела већим делом у другој губернији, где је имала имање, или у Москви, где је имала своју сопствену кућу, но она је и у нашој варошици имала своју кућу, што јој беше остала од очева и дедова. А и имање њено, што га имађаше у нашем округу, беше највеће од сва три њена имања, а међутим она досад долажаше у нашу губернију врло ретко. Она истрча пред Аљошу још у предсобље. — Јесте л’ добили, јесте л’ добили писмо о новом чуду? поче она брзо, нервозно говорити. — Да, добио сам. — Јесте л’ га распространили, јесте л’ га показали свима?Он је матери сина повратио. — Он ће данас умрети, — рече Аљоша. — Чула сам, знам, — о, како ја желим с вама говорити! С вама, или с киме било — о свему томе. Не, с вама, с вама! И како ми је жао, што га никако не могу видети! Цела је варош узбуђена, сви се налазе у неком очекивању. Али сад... знате ли да код нас сад седи Катарина Ивановна? — Ах, то је баш срећа! — ускликну Аљоша. — Те ћу се бар видети сад са њом код вас, она ми јуче рече да поуздано дођем код ње. — Ја све знам, све знам. Чула сам све потанко о том, шта је јуче било код ње... и о свим тим страхотама са том... погани.