Дело

272 Д Е Л О На несрећу око 10 часова страховита и непрекидна грмљавина топова турске флоте надвиси све звуке на југу. Ватра се појави на бугарској страни и напредовање одмах престаде у том тренутку. Да ли је тај престанак проузрокован дејством турске маринске артиљерије или је наступио из другог ког разлога, не умем казати, пошто сам био сувише далеко од тог места, да бих могао јасно видети шта се дешавало. У сваком случају, од тога моменга (од прилике у подне) наступање I армије било је коначно заустављено. Пред III армијом ствари су се развијале знатно дуже, пре него што се дошло до одлучења. После припреме артиљеријом, чија ретка ватра и потпуно осуство „ефикасног пуцања“ ма које врсте, беху очигледни, бугарска пешадија из 9. дивизије крену се напред. Нисам могао сазнати узроке, због којих су артиљерци генерала Димитријева били тако штедљиви. Споменуо се недостатак муниције, али ја поуздано знам, да то није тачно. Све потребе за борбену линију биле су потпуне, као што сам се лично уверио, присуствујући чешће пуњењу муниционих сандука и испраћају њиховом из муниционог парка за борбену линију. С друге стране пак било је довољно објектива, врло јасно означених, као ровови,. разна утврђења и светлост од турских батерија. Имам основа, на жалост, да верујем, да кривица за ову грешку лежи у једној много озбиљнијој околности, која стоји у вези са образовањем артиљериских официра. Мој је утисак, да се бугарска артиљерија није умела користити у пуној мери страховитим оружјем, које смо им ми Французи дали. Било како му драго, тек пешадија бугарска (око 9 часова) се крену напред. Девета дивизија је ишла са сустигнутим бригадама, четири пука на истој линији. Пред њом турска утврђења код Кирџали и Урџунли образовала су једну готово непрекидну линију ровова, заштитница, блокхауза сасвим видљивих. Један од ових, врло важан, који је доминирао осталима, би нападнут од десног пука леве бригаде. То је био пук великог кнеза руског Владимира, или 17. пук. Не знам из ког разлога, али правац дат овом пуку, чија су три батаљона била у ланцу, а четврти у резерви, учинио је да се пук не баци на истакнути положај, где је било оно горе иоменуто утврђење, већ више у лево, између тог утврђења и утврђења названог VII-o, које је нападао 4. пук, лево од 17. пука. Продирући тако пук кнеза Владимира би дохваћен с оба бока, с леве и с десне стране, од пешадије турске, а затим до-