Дело

276 Д Е Л О Од овог Филиповог сина Илије коме би подарено аустријско племство с предикатом von Philipp-berg, воде порекло Филиповићи који сада живе у Лики. Потомци потурчењака Рада живе и данас у Босни. Илија Филиповић имао је пет синова. Сви су били официри у аустријској војсци. Један од њих, Макс, деда је данашњег професора економије на бечком универзитету, а отац Николе Филиповића. Никола се родио у Госпићу 25. новембра 1795 год. од мајке Кларе пл. Вукасовић. У месту рођења походио је основну школу, а кад му је било десет година узе га к себи ујак, фелдмаршаллајтнант Филип барон Вукасовић, у Карловац, одакле га после да у инжињерску војну школу у Бечу. По смрти ујаковој, млади Филиповић остаде без средстава, али га због његове приљежности на предлог управника школе надвојвода Јован узе за свога питомца. Окретан и марљив, он удвоји радити, те из школе изађе као други. Јануара 1814 Филиповић је већ био поручник. С повратком Наполеоновим с Елбе, даде се Филиповићу прилика да омирише барут. Његов корпус прошао је кроз Вогезе, Троа, до Монтерана и Лоаре; али до већих битака и не дође. По опсади Дижона Филиповић се врати са војском којој је припадао, да после кратког време започне серију мисија које испунише скоро цео његов живот. У то време по афричким обалама и по малоазијским острвима беше се намножило толико гусара, да су трговачке лађе сваки час биле изложене нападима и саобраћај био доведен у опасност. Једна ескадра од двадесет и четири ратне лађе би послата да Средоземно Море очисти од разбојника. На „Прами“ која се крете за адмиралском фрегатом из венецијанског пристаништа налазио се и Филиповић. После мучног пута и борбе с ветровима и непогодама после скоро два месеца доспеше у Средоземно Море, где унакрсним пловљењем разгонише гусаре. Филиповић доцније пређе на корвету „Каролину“ која би упућена ка сиријским обалама. О многим местима и острвима која је на овоме путу походио: Крфу, Криту, Кипру, Смирни и Александрији, Филиповић је оставио успомену у својим белешкама, у којима су поред лепих описа спољашњег изгледа, и подаци о управи, привреди, саобраћају и психолошким особинама становништва. Идућих неколико месеца 1826, пробавио је у Малој Азији а у октобру дође у Цариград у тренутку кад је у њему, после-