Дело

НИКОЛА ФИЛИПОВИЋ '(УСПОМЕНЕ ЈЕДНОГ АУСТРИСКОГ ОФИЦИРА):: Уважени професор бечког универзитета наменио је биогра•фију свога оца својој деци, као пример радљивости и предано-сти у служби. Али биографија Николе Филиповића, фелдмаршалалајтнанта аустријске војске, умрлог 1858, по његовом животу испуњеном радом и пословима који су му поверавани, премаша интересовање уског породичног круга којем је у првом реду намењена, те је о њој вредно и овде проговорити. За нас је још и од нарочитог интересовања по томе, што је Филиповић баш у својим најбољим годинама највише радио на Балкану и посебице у Србији. Његове белешке о кнезу Милошу, о кнезу Александру и првацима из •онога доба, као и његови утисци из Србије, мислим да су у овој књизи први пут објављени. Не зна се поуздано за порекло породице Филиповића. Распитујући се о томе по местима у којима данас живе бегови Филиповићи барон Томичић је разабрао да су Филиповићи пореклом из Гломача. Још под Турцима важили су као богати и угледни племићи. Најстарији међу њима Филип бавио се коњарством. Имао је два сина Рада и Филипа. Раде се држао Турака, борио се у њиховим редовима, одликовао се и добио разне поклоне у земљама. Како је био богат и нежењен, саветовао је и свом брату Филипу да пређе у Ислам, да би одржали добра, те овај то и учини. Но Филипов син, веран Христовој вери и одан Аустрији, исели се у Лику и настани у Новоме, код Госпића. ** Eugen von Philippovich: NikolausvonPhilippovich. Das Leben und Wirken eines bsterreichischen Officiers. Gerold & C°, Wien, 1913, стр. 150, ca 32 слике. 18*