Дело

274 Д Е Л 0 позиције“ и слично, извесно је да према једној вулгарној изреци, али сасвим тачној, коју сам чуо из устију једног војног стручњака, Бугари кад се дочепају касарне „имаће мачку у џаку“ (sic), т. ј. битка ће бити добивена. Ја се у осталом о томе нећу изјашњавати, јер сама карта говори јасно, ко је год буде пажљиво посматрао. Даг-Јениџекеј беше већ заузег од претходница. Лазаркеј би узет око 9 часова пре подне. Од тог момента почевши напредовање постаде знатно теже. Међутим ја сам разговетно могао видети догледом бугарске стрелце како се примичу у гомилама, прелазе трчећим кораком преко отворених поља и најзад се разлију у једну врло дугу линију, која, држећи се кривудавог терена, би заустављена у рововима хитно ископаним, пред ивицом шуме испред касарнског узвишења. У унутрашњости шуме пак турски пешаци, такође у рововима, пушкарали су се врло живо са бугарским редовима. Ови пак нису даље непредовали од тачака у којима су се зауставили. У том је наступио и мрак (4 часа и 30 мин. по подне) те нисам могао даље пратити борбу на тој страни. Напустим стога место, одакле је генерал Димитријев командовао (3 километра источно од Акалана) и одем у Ерменикеј, где су се вратили били у исто време и генерал и његов штаб. Општа ситуација, у вече 4. новембра, овако је службено оцртана од стране пуковника Жостова, са којим сам имао прилике да се разговарам тога момента: „Данас је наша пешадија свуда приспела на подножје падина, а с друге стране наша артиљерија је својом ватром приморала непријатеља да развије своју пешадију. Ми смо у исто време приступили извиђању турских артиљериских положаја као и њихових пешадиских ампласмана. Пешадија, нападнута на многобројним тачкама, открила се тако и ми познајемо сада врло добро положај наших противника“. (Свршиће се у идућој свесци) (Превео М.) Ален де Пененрен.