Дело

294 Д Е Л О у питању повлачења српских трупа са албанског земљишта, посленапада Арнаута на српску територију; и друго, врло неодређенои сумњиво држање Аустро-Угарске у питањима саобраћајним, специјално у питању оријенталних жељезница. О ултиматуму нема се шта много говорити. Тај ултиматум, посматран са гледишта Међународног Права, био је, очевидно,. један противправан акт. Право на онакав захтев, какав је Србији од стране Аустро-Угарске упућен, и то у облику ултиматума,. имале би једино велике силе, у скупу своме, ако се у опште о таквом праву може говорити. Политички цењен, с обзиром на оно, шта се њиме хтело постићи, ултиматум је био сасвим излишан. Граф Берхтолд је изјавио у делегацијама, да је зато упутио ултиматум, што се у Србији опажала тенденција, да се путем свршених чињеница (faits accomplis) измене одлуке Лондонске Конференције у питању граница албанских. Ми не верујемо да је уважени граф овом изјавом открио праве мотиве аустриског ултиматума, јер ти мотиви. то поуздано знамо, лежена другој страни. Да ли се, непристрасно ценећи, овако држање и овај поступак аустро-угарски, и то у моменту кад се ради на васпостављању добрих српско-аустриских односа, може сматрати као доказ „благонаклоности", којом је монархија задахнута према Србији? Да ли се таквим радом ствара повољан терен за добре и пријатељске односе? На другом месту истиче се држање Аустро-Угарске у питању ориенталних жељезница. То је држање такво, да мора уливати неповерење. У Аустро-Угарској се зна, или би бар толикотребало да се зна, да су жељезнице у Србији једна врста монопола државног, и да Србија не може да допусти ни споредније пруге да остану у рукама једног друштва, чије је акције покуповала аустриска влада, — а камо ли кад је у питању главна пруга, која спаја стару и нову Србију. Чудновато је, како се у Аустро-Угарској неће да увиди, да српски државници само у такве односе могу се упуштати, при којима достојанство Србије, њена Међународним Правом призната слобода самоопредељивања, као и равноправност (le traitement d' egal a egal) ca осталим државама, па и са Аустро-Угарском, — ниуколико не би били тангирани. Чим Аустро-Угарска купује акције Ориенталног Друштва и изјављује жељу да господари пругом која пролази кроз срце Србије, то је јасан знак да се у монархији, још увек верује у неко „право“ Аустро-Угарске на изузетан,