Дело

УМЕТНИЧКИ ПРЕГЛЕД О ПРОГРАМНОЈ МУЗИЦИ Данас постоје два уметничка принципа у музици: апсолутни и програмски музички принцип. И док једни доказују да је сва вредност музике у апсолутно музичком ефекту, дотле други доказују, да је музици задатак не само да утиче на нас као музика, него да нам и својим средствима: ритмом, мелодијом и хармонијом објашњава извесну садржину песничку или из живота доживљену — да има једном речи програм, који хоће да нам исприча. Далеко би нас одвело, када би узели опширно да наводимо разлоге појединих од присталица једног или другог правца, али хоћемо да кажемо: да је првима много лакше, да се боре за своје принципе, јер их готово не треба ни доказивати. Музика има своју музичку вредност и лепа музика ће бити лепа за свакога. Лепа мелодија, јасна хармонија, одређени ритам освојиће сваког слушаоца. Али доказати, да је мелодија способна да има свој нарочити смисао, да ритам може да има садржај а хармонија програмски задатак, веома је тешко. Што је пак од увек од када постоји музика било тежње, да се осим чисте музике негује музика са садржином (сетите се Тимостенове „Борбе Аполона са змајем“ или Тимотеусове „Буре на мору“) доказје да има у музици извеснога правца, да нам она не служи само као тумач осећаја него и извесног програма. Па и сами класичари Бетовен и Хајдн имају по које дело, које би се могло убројати у програмску музику — и ако не ону радикалну (Борбена симфонија; Пасторална симфонија; Ораторијум „Стварање света“ између других). Било је те врсте музике и пре њих. Јован Себастијан Бах је написао једно Capriccio „При растанку са драгим пријатељем“ у 6 делова. Кунау