Дело

ПОЗОРИШНИ ПРЕГЛЕД 307 адз хрпе француских комедија истога жанра. Етјен Реј, као и ве■ћина француских водвиљиста, жонглира са јевтином и мало ду-ховитом и много површном салонском философијом о браку и жени. И он, као и већина Француза, сматра жену само као једно •оруђе насладе, а брак као једну практичну установу у коју жена уноси свој мираз, своју верност, своје телесне дражи. По том, ултра егоистичном, схватању, човек је, од природе и по друштвеним нормама које је он заради својега егоизма прописао, полигам, а жена моногам. Према томе муж има права да својој жени буде неверан, а жена, према томе, има права да својем неверном мужу буде верна. Франсоа Вилие је један модеран Дон Жуан којег, уз пркос својим обилатим и мало вероватним освајањима, не односи ђаво, као његова класична претходника. Жене су, по схватању овога новога писца, који, без много духа и без много умешности, препричава старе ствари, мало симпатичне гуске, а људи, који незграпно ласкају, нису чак ни симпатични кретени. Бог се, изгледа, напослетку, умешао у ову отужну лакрдију и, како је увек милостив према сиромашнима духом, он је спасао писца и завршио комад. Г-ђа Таборска — а то, изгледа, ваља увек нагласити — има један сентименталан темперамент. ГБезин прави је жанр Кети из Старог Хајделберга. Она није била кадра да реализује весели део Жерменина карактера. Тек онај сентиментални део могао је бпти адекватан њезину темпераменту. Без темперамента, без талента, без културе, без рутине, г-ђи Паранос остаје да представља живе лутке из излога помодних магазина. Г. Гошић је доследна и упорна негација свега уметничког. И г. Богић, далеко од тога -да се еманципује од подражавања рђавих манира г. Гавриловића, :морао је да одудара од страшне штафаже. Г. Андрејев опет се задовољио својом виртуозношћу у тапецирерској режији. П. С. Талетов.