Дело

28 Д Е Л О европских љепотица с милионима, нашле двије домаће, „нашке“, Евине потомке, које су биле кадре привући и „господин“-Божову пажњу и задобити његове симпатије, па, једна половина од њих, и њега самога. Прво је била Ђелика, млада и дивна невјеста полицијског командира Ракитића, и нераздвојна другарица његове сестре Драге. Управо преко ове, Божо се познао с Ђеликом, и, загледавши се једно у друго, није оклијевао да постане свакидашњи посјетилац командиревичин, особито у оним часовима кад командира није било кући. Зли су језици говорили, да ту има „рука работе“; али, кад је командир Ракитић, као Ђеликин муж и шеф све и тајне и јавне полиције који и најтање подробности из живота повјерених му грађана зна, био миран с њихове стране, онда што да се ми узнемирујемо и њихове интимне односе претресамо на ћакулачко решето? Ето их тамо, па нека се гребе ко се гребе, а свак нека пази себе! И док је Божова наклоност према Ђелици била реалне, па ипак, као и све незаконите везе, пролазне вредности, дотле су његови осјећаји према Веруши, јединици кћери војводе Дубовића, буктали као запаљена слама. Или бар он је сам себе лагао, да му букте. Веруша је збиља, не само по роду, него и по васпитању и по тјелесним и по душевним особинама могла понијети барјак пред свим својим врсницама докле Господарева ријеч заповиједа а лето допире. Висином је надмашала највишег пјешака а љепотом сваку и жену и ђевојку која је, њезиних дана, своје косе плела и расплијетала. Отуд и није чудо, да се наш „господин“ Божидар зацопао у њу као миш у сланину. Или, у најмању руку, тако је он вјеровао, а то се и његовим суграђанима и сусједима чинило. А и како им се неће чинити, кад Божо никад не би ни отишао ни се вратио с Петрове Главице, а да се не намахне војводиним сокаком, ма да му је туда проћи било заобилазно. А неђељом и празником би му на јаде дан био, чепљући испред Верушине куће, од једног ћошка дугачке јој авлије па до другога, ребрећи се као свекрва уз пријеклад, кочећи шијом као бијела чапља, колачајући очима као звијерац на промрзли и задирући уз војводине листре као сужањ на сунчану огрију, мел>ући раменима као воловодак, надимљући прси као рањен зелембаћ, пухајући у брке као мећава у сламени сомић, затежући бутинама као напета дрнда, лупајући петама у тврдо тле као