Дело

БУГАРСКА ВОЈНА У ТРАКИЈИ 455 била су ту остала. Истина, телефонске везе, добро васпостављене између тог места и Ерменикеја (7 км), као и са појединим штабовима дивизиским, допуштале су лако извршење наредаба команде. Густа магла покривала је бојно поље, тако да се ништа није могло видети даље од 100 метара. При свем том врло живо пушкарање је одјекивало у долини Катарчи и ка левом крилу. Топ, који у осталом није престајао да грми целе ноћи, пуштао је и даље свој глас, усред све гушће магле. Питао сам се, каква се врста пуцања то изводила, јер оно синоћње, доста рђаво и с једне и друге стране, није могло да открије никакав поузданији објекат за гађање. Напротив, пушкарање је било све живље, и кад се у подне магла најзад подиже, могао сам једним погледом обухватити нову ситуацију. Пред нама пешаци пука принца Бориса повлачаху се. Под буквалном лавином од пројектила, међу којима беше велики број експлозивних метака, они се повлачаху, пењући се уз један брежуљак и идући затим право на нас. Артиљерија турска их је гонила својом ватром, плотуни су опаљивани један за другим, толико и тако добро, да су се шрапнели необично приближили месту где је команда била, па најзад почеше и падати у нашој близини. Морам да кажем, да им у том тренутку није изгледала мирноћа као доминантна врлина генералштаба III армије. Осећало се узбуђење. Међутим ускоро све престаде. Ево у осталом тачно, шта се све десило: Пук принца Бориса, као што смо видели, одржао се преко ноћи према утврђењу VII, пошто се Турци, кад су поново освојили своје ровове, нису дали ни у какво друго гоњење, до пуцањем из пушака. Свануло је већ било, али то није довело ни до каквих значајних промена у ситуацији, због густе магле која је покрила цело бојно поље. Када се пак магла растури, око подне, несрећни пешаци пука принца Бориса нађоше се опкољени са свих страна турском пешадијом, тучени митраљезима и на фронту и са оба бока, и најзад одбачени на поток са врло озбиљним губитцима. Турци их, као ни прошлог пута, нису гонили, задовољивши се да испрате бегунце артиљериском ватром, доста прецизном, чији шрапнели и експлозивни метци, пуштани плотунима ешелонираним, затрпаше и једну амбуланту пред нама и допреше најзад до самог места где се налазио командант генерал Димитријев. Тако је на овом делу бојишта, 9. дивизија претрпела потпуни пораз. Два њена пука, 4. и 17., који су чинили 1. бригаду,