Дело

БУГАРСКА ВОЈНА У ТРАКИЈИ 457 шлога вечера, успели било толико, да се дошло до самих непријатељских утврђења, потпуно заустављени били на подножју падина што су водиле турским утврђењима. Поједини пак напади били су коначно разбијени. Било јуришем, било ватром, отоманска војска је успела да свугде победоносно одржи своје позиције. Али Бугари су имали још 60.000 људи на расположењу, у другој линији, а осим тога, и ако је на неким местима пораз био врло озбиљан, у целини својој неуспех напредовања није имао дефинитиван карактер. Морал јединица из прве борбене линије, изузев 9. дивизију, није био толико клонуо, да се није могло мислити на нове озбиљне и дуготрајне напоре. Али, у том тренутку, при свем том, воља врховне команде би уздрмана... А тај пример, сам по себи врло импресиван, по стаје још драматичнији и болнији, кад се узму у обзир све претходне припреме и развој ствари. Овај последњи напор, о коме се, два дана раније, готово у шали говорило, тако је он изгледао лак према удару код Киркилиса и Бунар-Хисара, испао је тако, да је он саломио офанзивну снагу двеју победоносних армија, и оставио Бугаре задихане, уморне и предане. А, међутим, тај пораз могао се, или, још боље, требао се избећи. Ни у једном моменту битке код Чаталџе нисам видео прави напад, коме би претходила концентрација артиљериске ватре и који би био праћен непрестаним надирањем пешадије. Зашто? Зато што и поред болештина, епидемије, загрожавања од колере, — све ствари у осталом којих је још у већој мери било и код Турака, Бугарима недостајаше онај дух, оно срце, које их је дотле чинило победиоцима. Они су били исцрпљени. Замах који их је довео до Чаталџе, могао их је, у крајњем случају, довући и до Цариграда, под условом само да не буде било никаквих препрека. Али, Турци су непрестано добијали нове трупе из унутрашњости, прикупљајући се пред опасношћу која је претила Исламу. И не само да су се одржали пред нападима бугарским, већ су чак избацили Бугаре из њи хових положаја. Тај прост покрет је означавао гест, вето које је затварало врата Цариграда изнуреним Словенима. Петог новембра у 3 часа по подне, врховна команда бугарска, напуштајући даље покушаје продирања и потчињавајући се вероватно и извесним саветима дипломатије, даје наредбу да се одрже позиције постојеће, без обнављања напада.