Дело

458 Д Е Л 0 Од тога тренутка, пошто су обе војске стојале непомичне,. једна према другој, у рововима с обе стране реке Катарчи, не излазећи ни за тренутак из њих, борба се изроди у бесно измењивање топовских метака, празна и детињаста претња, коју су изнурени противници добацивали један другоме. То је потрајало тако целог 6. новембра, али се видело да је све свршено.. Бугарска војска није могла ући у Цариград, јер јој недостајаше потребно одушевљење за тај последњи скок. Најбоље што је могла чинити, било је то, да почне преговоре о примирју*. (Превео М.) Ален де Пененрен.