Дело

УМЕТНИЧКИ ПРЕГЛЕД 461 лога и црнога. Боје долазе затим да украсе својом песмом тај скуп. Когод се буде удаљио од тог закона, утонуће у нихилистичан парадокс, неће урадити ништа што би могло да личи на умегност или на живот. Одбацујући тај велики закон, импресионисти су отишли до немоћи. У својим првим радовима — и то им сачињава целокупну вредност — они су још посматрали; њихове последње слике нам доказују да су отеравши теорију боје до уздржавања од тонова боје, они су достигли до немогућности да ма шта изразе; они нису учинили ништа више што би имало за основу тежње духа или законе разума. # Али када су се импресионисти хотимично занимали само бојом, хотећи све да изразе помоћу ње, јесу ли бар достигли до савршенства колорита ? Јесу ли нашли хармоније савршеније од оних које је сликарство до тада добило? Ми можемо да одговоримо на то питање са лакоћом, аналишући њихов начин у примењивању боја. Држећи се теорије — која је добра, ја сам то рекао, јер извесно је да има теорије боја, али ја хоћу само да докажем да је импресионизам рђаво применио — држећи се, дакле, теорије, импресиониста је одлучио да не меша боје које ставља на своју палету. Мешавина ће се извршити оптички, у одстојању и у посматраочевом оку Пошто је свака мешавина приближавање црном, то би је сликар из ове школе сматрао као уништавање светлости, коју боја природно има (јер он сматра да је јачина његове боје светлост). Неће дакле бити тешкоћа око композиције тонова, осим боје живог меса, протоколишући утиске ока, према природи; водећи свагда рачуна о неизбежном закону комплементара. Резултат таквог поступања може да створи само ограничен број протокола у којима ће сликар да испише све. Пошто се његова боја никада не мења, његови односи још мање, пошто је светло-тамно одбачено као конвенционално, то за импресионисту може да постоји само једна хармонија, срећно јединство чистих тонова на његовој палети. Њега није тако тешко остварити; па ипак импресиониста га остварује само ретко. Зашто? Зато што тај принцип одводи ка злоупотреби боје, и зато што је злоупотребљавање боје природна препрека за хармонију; јер је хармонија растварање те прекомерности у слабост и у јачину.