Дело

462 Д Е Л О Један немачки теоретичар, Г. Хелмхолц, који је написао1 књигу о „Научним Принципима Уметности", био је мога мишљења, кад је рекао: „Уметник треба да чини умерену употребу од пресићених боја, кад то не чини, оне растурају гледаочеву пажњу и слика постаје ишарана. С друге стране треба избегавати да се око замара посматрањем само једне боје која сувише преовлађује... Тако изгледа да нас искуство учи томе да умерена боја и умерена светлост на сликама имају још увек првенство; довољно је посматрати фреске осветљене сунцем... па ће се одмах сазнати у чему се састоји то првенство. Доиста, њихова је светлост толико велика да нам је тешко да је посматрамо извесно време, и болни умор који око осети у том случају, изразиће се, у истини, свагда у мањем степену када се на једној слици буду употребиле умерено, и само на свом месту боје врло јаке, које одговарају сунчевом сјају који се представља често, и бљештећој светлости просутој по слици... Ми даке можемо да посматрамо тачну имитацију природе на једној лепој слици, као савременој репродукцији природе. Таква једна слика даје све што у утиску има битног, и допушта нам да посматрамо предмет не вређајући и не замарајући око бојама бљештећим у стварности. Разлике између уметности и природе ограничавају се, као што сам већ објашњавао, на односе о којима можемо, чак и у стварногти, да доносимо само нерешљиве и неизвесне судове, такве као што су о искључивим јачинама светлости. Физичко уживање, пријатно надражење које не замара ни мало наше живце, осећање благодети, одговарају, овде као и свугде, најповољнијим условима спољнег схватања, најтананијем распознавању и најтачнијем посматрању". Тако ми констатујемо — а један научњак нам то потврђује — да злоупотребљавање јаких боја, жеља за спајањем силне светлости на сликама, укратко сликање пуног сунца на подне, које су толики импресионисти прекомерно употребљавали, није само неестетично, оно ствара гледаоцу нервну нелагодност, дражи око и може да навуче мрежњачи болест. Сем тога, та јачина разбија видност боја, тиме што истиче њихове комплементарне ■сензације, што даје таман утисак за којим следује блесак. Ако 1 Libraire Alcan, р. 212—213.