Дело

УМЕТНИЧКИ ПРЕГЛЕД 469 и да ће збрисати оно што имамо у музејима. Када би један рецепт био довољан да се превазиђу учитељи, то би било врло лако. Не постаје се више геније сликарства зато што се знају закони о перспективи или зато што се стекло анатомско знаше. Уметност је дар, истина је, и сва су му знања неопходна; али само га учење развија, нарочито естетичка студија, она која се обавештава у самој уметности, њеним условима за живот и усавршавање. Ја сам већ толико пута рекао, и ја понављам, изображавање нашега укуса ми највише запостављамо, а оно је најважније. Наше концепције вреде само онолико колика нам је култура. То нам доказују импресионисти. Они су се задржали само на једној тачци и нису хтели ништа да знају осим ње (боје); у колико су се више одучавали од осталога, у толико су се више радовали; из заблуде у заблуду они су спали до губитка свог урођеног дара и радови најбољих међу њима сада су бедни. Зато што су се ограничили на сувише скучену палету, они су достигли до немоћи у тоновима боја, па чак и у колориту. Када би се њихова дела метула поред Кореџових слика, видела би се сва њихова хроматична слабост. А шта би оне биле кад би их приближили Рубенсу? Они су порицали све скале што се простиру ка црном, јер, чак и кад мешају своје најзасићеније боје они постизавају само сиво — што води потискивању јасно-тамнога. Један од њих, само један, који је благовремено напустио своју сабраћу, да би постигао поузданије истраживање, образовао је логично уређену палету, то је Павле Чезан. Међутим, он је био толико обузет механизмом те хроматике — не упрошћене, окружене огромном сложеношћу — да се од њега удаљило сећање сваког облика — ја не кажем свакога стила (он је на против био стилиста, али са декадентским претеривањима). Несрећа је што је тај добри колористички геније остао тако непотпун; он је имао дара као мајстори у сликарству и поштовао је традицију Музеја. Такође, и поред извесног знања које је стекао у истовременим контрастима, у распореду и колориту, ја не саветујем да би се томе требало придружити и ићи за њим. Ни он сам није — својим сопственим пристанком — усавршио дело способно до докаже изврсност његовог система. Имало би се дакле иосла само са несавршеним моделом. У свим тим питањима избора, тенденција, управљања, владања, потребно је не преварити се ни мало. Треба