Дело

468 Д Е Л О — или што ее распростире по вароши као год Vue de Delftод фон дер Мера. Идите у Музеј Лувра, пробавите време поред сјајног колорита, сањајте поред тих прозора поезије које су отворили за природу своје замље стрпљиви Холанђани или пуни укуса Фламанђани, а реците је ли одиста било потребно да чекамо на XIX век да би добили пејзажисте!... * Сећам се да ми је једнога дана један од најзаслужнијих импресиониста, човек који овога часа постоји само још по имену, рекао: Шта смо ми учинили што већ није било учињено? Када посматрам Свадбу у Кани, велику слику Павла Веронезе у Лувру, ја себи кажем : „Све је ту, ваздух, светлост, боја и више свега тога, композиција, мајсторска композиција! Какво ли је било то дело кад је изашло из сликареве радионице! То небо, ти облаци, каква лепота! И стари уметник изгледа да се у себи упоређивао са својим славним прегком, јер он одмах настави: Шта смо ми, Боже мој, поред тих људи! £ У дугом спору који водим са импресионизмом, желео бих да се разликују две тачке. Прва, да ја нисам напао импресионизам као слепи непријатељ; друго, да ја верујем да у његовој основи има искварене истине. Ту истину, коју није пронашао, коју је рђаво применио, то је теорија о бојама — и за њу дугујемо Г. Шеврелу, односно, Науци. Тај Г. Шеврел био је добар човек, који је поштовао Бога у светлости. Божанство није апстракција, говорио је он. Колико има чињеница које ма да нису видљиве нису тим мање стварне? Али овде није тако. Оно што јесте, ми видимо, само ако нисмо слепи. Зар то није светлост, та божанска светлост, која ми допушта да разликујем, да видим боје? И ја је видим, зато што ми она то допушта. Теорија боја, ево дакле једне истине; импресионизам и све његове необичне предрасуде против уметности, импресионизам, то јест начин на који је та теорија примењена, ето једне заблуде. То ипак није сметало уметницима, од којих he нам остати неколико типичних дела и које ја са своје стране ценим, да они изврше интересантно истраживање. Они само нису имали право да верују да ће их та новина обдарити целокупном уметношћу