Дело

474 Д Е Л О једну врло луду и савршено неуметничку идеју: промена декорација и одношење намештаја врши се наочиглед публици. Излишно је нарочито наглашавати да тај груби обичај нарушава итузију. И наше је позориште, наравно, примило тај обичај и тако публика, у Ричарду III, види како се дижу и спуштају кулисе и како момци јуре по позорници односећи и доносећи намештај. Али, при свем том што су модерна техника и модерна уметност кадре да, адекватним декорацијама, створе илузију места и илузију средине у којој се драмски догађаји одигравају, ипак, изгледа, да модерни човек, чија је фантазија постала трома, жуди за средствима која ће брже и природније створити душевно стање, погодно за илузију. У месецу јулу 1909 године објавили су велики европски листови једну интересантну појаву под насловом „Гости Леди Магбет“. Морис Метерленк, са својом женом, Жоржетом Леблан, познатом уметницом, отпутовао је у Нормандију да проведе лето у развалинама једнога манастира у Сен Вандриљу. Госпођа Леблан, у калуђерском оделу, лута кроз тајанствене и упола разрушене ходнике. Ту је она дошла до уверења да те рушевине са тајанственом околином на длаку личе сценарији Шекспирове драме. И она се реши да ту, у тој и таквој околини, представља „Магбета“. Вештице ће играти на раскрченим местима шуме, окружене светлацима који лете тамо-амо. Вратар ће своју јутарњу песму певати пред вратима манастира. Познати банкет, уз светлост буктиња, биће у некадањем рефекториуму калуђера. Сен Вандриљ треба да изазове илузију Магбетова замка, а гледаоци илузију Магбетових гостију, који ће тако постати сведоци свих тих језиво трагичних догађаја, почевши од игре вештица до ноћнога лутања Леди Магбет и Магбетове пропасти. И овај догађај, ма како иначе изгледао романтичан и фантастичан, ипак, упркос Јоци Савићу, који са лажним и произвољним аргументима доказује да је драма створена само за ухо, јасно доказује, да је модерном позоришту у првом реду циљ да изазове илузију, а не да речима, голим текстом драме, распали фантазију слушаочеву. И техничка је сценарија врло јако обманљиво средство. Посредством осветљења и посредством подражавања обичним и редовним природним појавама, она је кадра да у нама створи душевно стање веома погодно за изазивање илузије. Али и она не сме бити наметљива и не сме ићи у крајност пиротехничких