Дело

ПОЗОРИШНИ ПРЕГЛЕД 473 Дон Карлоса. Добро схваћен карактер треба да подстрекне његове осећаје и фантазију његову како би посредством њих постигао савршену трансфигурацију, јер је она једино његово обманљиво средство којим ће у нама изазвати илузију дотичне личности. Али глумац сам не може изазвати илузију целога догађаја. Сви глумци треба да изазову илузију свих личности које узимају удела у догађају. Ако глумац, који представља главну личност, својом игром буде одударао од осталих личности, онда ће он спречити стварање илузије свих личности, као што ће, с друге стране, ту илузију осујетити рђави глумци који нису кадри свој карактер да доведу у склад с осталим карактерима. Само је савршено хармонична игра кадра да изазове илузију личности. У већини позоришта најбрже и најуспешније кваре ту илузију личности статисте који, будући без икаквих уметничких инстиката, упадају на позорницу са бруталношћу, или, што је то исто, са очевидном жељом да и они буду запажени. Отуда се илузија личности најбоље постизава у оним драмама у којима игра најмањи број представљача. Декорације су, као и глумци, најбитнији саставни делови једне драме. Оне стварају илузију места на којем се одиграва догађај. Али и оне могу, наравно, разорити илузију, ако не изазивају адекватне преставе дотичнога места. Илузију места најуспешније разоравају кулисе са обеју страна позорнице и „софите“, двокрилна врата па собама ит.д., који увек чине утисак намештеног и извештаченог, утисак театралности, који гледаоца опомиње да је у позоришту. Али, декорације најпоузданије изазивају илузију. Тада гледалац заборавља да седи пред порталом позорнице, него је уверен да је невољни сведок догађаја, које, рецимо, посматра кроз прозор. И декорације које представљају део природе, обично, кваре илузију места, јер оне, махом, представљају леп и уметнички израђен пејзаж, који више чини утисак уметничког дела, него утисак извесне, релативне стварности. Такве декорације скрећу на себе пажњу не као представа о једном месту, не као илузија предела, него као уметнички израђена слика. Сликарство не сме да се такмичи са драмом, него требд да буде подређен део драме, једно од подређених обманљивих средства, или саставни део целине, хармоније. Претенциозни редитељи, који воле у позоришту да праве разне бравуре због којих ће им се признати велика умешност, створили су један рђав обичај. Да се не би после сваке промене, нарочито у Шекспировим драмама, спуштала завеса, они су дошли н?