Дело

СЛОВЕНСКО ПРАВО 71 и масу помоћних предмета: познавање словенских и многих страних језика: латинског, грчког, немачког, француског, по потреби мађарског и румунског. Као што се види из напред изложенога, било је изражено мишљење од проф. Балцера, да је могуће говорити само о историји појединих словенских права, шта више, да је могуће покушати и упоредну историју словенских права, али да није могуће написати историју заједничкога словенског права, из простога разлога, што таково право није ни постојало. Ово је мишљење потпуно исправно, ако се узме у обзир фактично позитивно право. Неоспорно је, да би се једноставни систем свесловенскога права и његове историје могао замислити само у ономе случају, када би у историји Словенства постојала у доба историјско једна епоха, у којој су сва словенска племена чинила једну целину. Али ма да Словени нису имали никада једне заједничке државе, признаје ипак и проф. Балцер егзистенцију заједничкога словенскога права, бар у оном прастаром времену, када су Словени представљали један народ са једним заједничким језиком. За потврду тога, да је код Словена још у томе првобитноме друштвеноме стању постојало право, имамо и летописних података. Прокопије, писац шестога века, као и фулдански летописац из године 849 и писац познат под именом Нестор, пружају нам јасне доказе о постојању заједничке правне терминологије (право, правда, обичај и т. д.). Ваља напоменути и то, да се ти правни термини јављају не само у томе првобитноме времену заједничкога живљења Словена, већ и у свима језицима данашњих словенских народа на пр. код ческих Словена има и данас реч правда исто значење, ма да и значење право још није угашено. Словенци називаху још у XVI веку своја права стара правда. Као код Чеха и Словенаца имамо ове термине са истим значењем и код осталих словенских народа. Константин Парфирогенит из X столећа нам такође саопштава, да се словенска реч закон употребљавала некада и у грчкоме језику у словенском значењу као право, правни обичај1. Прича нам се такође и то, да су правни обичаји били свуда исти, што се у осталом потврђује и подударношћу религиозних и моралних појмова. као и једнаком висином душевнога нивоа. Па и у данашњем правном животу Словена, имено у обичајима, навикама и изрекама обичнога света 1 Упор. Ј i г е č е k. Н., Svod zakonuv slovanskych (Праг, 1880).