Дело

72 Д Е Л 0 има мноштво најстаријих словенских назора1. Та првобитна једнакост свих племена и истоветност језика оправдавају довољно веру самих Словена у њихово давно сродство, па и мишљење странаца, да припадају једној етничкој целини2. Најзад треба истаћи да је првобитна истоветна политичка и друштвена организација Словена и побудила славне недавно упокојене словенске правне историке Dr. X. Јиречека, у доле поменутоме делу, да, бар, с обзиром на садашњи породични живот јужних Словена изложи најстарије словенско породично уређење, а проф. Dr. В. Богишића, да успостави стару словенску породицу и наследно право у Дубровнику (Rad jugoslovenske Akademie, св. V). Првобитно прасловенско право (принципи) је подлегало, природно, у току времена изменама, од како су се Словени разделили, нарочито од како су међу њима постале поједине националне целине. Но том првобитноме заједничкоме праву (принципима) подизали су поједини словенски народи даље, наравно, сваки својим особеним начином, а поред тога су примали и стране утицаје. Две огромне и различите струје римске и византијске 1 На пољу обичајнога права, специјално на прикупљању правних обичаја код јужних Словена нарочито се истакао и први научни основ положио познати правни историк и некадањи професор словенскога права на Универзитету у Одеси Dr. В. Богишић, у својим делима: Zbornik sadašnjih pravnih običaja u južnih Slavena, Загреб 1874., и Pravni običaji u Slavena, Загреб 1867. Томе су примеру следовали и с успехом радили на прикупљању народних обичаја и други словенски народи. Тако литература о руском обичајном праву је толико богата, да сама библиографија са кратким назначењем садржине обухвата две свеске од Ј. Јелушлина. Код Пољака се почела обраћати пажња на обичајно право још почетком XIX столећа а сређује се у етнографским зборницима: Wisla и Lud. Код Чеха постоји само једно дело о ческом обичајном праву од А. Рибичке: Pravidla pfislovi а povedčni, oztahujici se k sprave vefejne a obecne i k pravu občanskerau a trestnimu, Праг 1872. Најзад хрватска Југословенска Академија и српска краљевска Академија су такође указале место обичајноме праву. Југословенска Академија наука и уметности почела је од 1896 године издавати Zbornik za narodni život i običaje južnih Slavena. Код нас треба напоменути Српски Етнографски Зборник имено Насеља српских земаља под редакцијом проф. Цвијића. На бугарском обичајноме праву су се истакли проф. Бобчев и Д. Маринов у делу Жива старина. “ Све вести о Словенима у томе првоме стању могуће је наћи у значајноме делу проф Крека: Einleitung in die slavische Literaturgeschichte, Graz 1887. Збирку, пак, свих вести о словенским племенима у Ческој и Моравској, као и њихову критичку анализу налазимо у спису Dr. Херменегилда Јиречека: Slovanske pravo v Cechach a na MoravC св. 1. 1863. Компаративна основа, на којој је израђено ово одлично дело, може веома корисно послужити за упоређење и објашњење права других словенскнх народа.