Дело

ЂУЗЕПЕ ВЕРДП 85 њивао је свога учитеља у дириговању у филхармонијском друштву. Још тада је Верди много компоновао, инструментирао, преписивао поједине гласове и са оркестром вежбао. Па поред свега тога Верди није био задовољан. Мала варош није пружала младоме уметнику оно, што је њему било потребно, и он се једног дана потужи својим пријатељима Бареци-у и Провези-у. Сада се Бареци заузме те Верди добије стипендију, а и сам Бареци пружи му новчану помоћ, још га препоручи свом пријатељу Селети-у, професору гимназије у Милану, и овај га прими у свој дом. У консерваториум Верди није био примљен, јер је управа консерваториума нашла да он нема музичког дара, па ипак зато Верди није одустао од своје намере, да се посвети музици. Он се сада обрати компонисти и капелнику Лавиниу. Овај је био заиста спреман музичар и вешт хармонизатор. Био је познат и као композитор драмских дела. Када је Верди поднео Лавиниу неке своје композиције и када их је овај прегледао, прими га он за свог ученика. Верди је одлично напредовао, његов учитељ вели о њему да је он марљив и даровит и да ће доћи време када ће се његова отаџбина поносити њиме. 1833 умре Провези и Верди се враћа у Бусето, да ту заузме место капелника и органисте. Именовање капелника зависило је у првом реду од свештеника те општине. Они пак нису били расположени према Верди-у, према „помодном" мајстору који је учио само профану и позоришну музику и зато буде изабран Ђ. Ферари, а не Верди. Када су то дознали чланови филхармонијског друштва, они се толико огорче да одоше у цркву, ту покупише све своје инструменте и донесоше их кући. Грађани, који су до тог доба живели у најлепшој слози, поделише се сада у два табора: у вердијанце и фераријанце. У првом табору бејаше Бареци, филхармонијско друштво и све образовано грађанство, а у другом свештеници и њихове присталице. Свештенство се радовало што је победило и што је унело средњевековни раздор. Последице оваквога раздора биле су: многобројне увреде и свађе, процеси и казне. Верди се сада посвети само својим студијама и раду у филхармонијском друштву. Бареци,} који је Вердиа сматрао као свога сина, узме га у своју кућу. 1835 ожени се Верди Бареци€вом ћерком, а 1836 оде са својом породицом у Милано. Још за време свога борављења у Бусету компоновао је Верди