Дело

СОЦИАЛНИ ПРЕГЛЕД 123 свака наука, и не тежи к непосредној примени својих спознања и учења, а још мање јој је задаНа да покаже је ли демократија апсолутно „боља“ од аристократизма итд. То су питања дневне политике и — метафизичара, науке се не тиче то „боље“ нити оно „треба да буде“. Као што нема католичке и лутеровске, шпанске или руске националне или космополитске, индивидуалистичко-либералне и колективистичко-марксистичке математике, па све до филологије и демологије, као што је свака наука изван отаџбина, вероисповести, нација и класа, и као што је само једна научна истина, мање или више позната, свеједно, у свима добима и на свима местима, тако може бити и само једне науке социологије, у којој се могу испољавати и лажне теорије и учења, али која остаје у суштини једна, истих крајњих задатака, исте тежње истини, објективности. Географија месеца није ни од какве практичне користи али је зато ипак наука као и свака друга. Ни социологија није обавезана да буде од некакве практичне користи (и то коме: клерикалцима или социалистама, буржоазији, аристократији, пролетаријату, индустрији или аграру, солдатески или пацифистичним јагањцима...?) па да буде „призната“ науком. Од господе која не умеју још ни да разликују праву метафизику и белетристику од науке, не мислимо ни да примимо макакво „признање“. Па како социологија није и не може да је екзактна наука (stricto sensu) јер су социални појави у битности својој одређени веома комплексивним квалитетима који се никако не могу изразити математским формулама, то су ефемерни сви покушаји некакве математске и доеханистичке социологије. Није пука случајност да се те силом-екзактне назовисоциологије јављају у срединама незнатне философске продубљености, у земљама без културне словесности: у Швајцарској (Винарски), у Румунији (Харет), у Србији (Сто ј а н о в и h), у Шпанији (Порту ондо-Барч ело). Све те математско-механистичке „социологије11 теже заснивању једне екзактне науке о друштву али је та, бар на тај начин, потпуно немогућа. Кретања у друштву идентификовати у бивствености или са механичким кретањима у простору, значи хтети заснивати једну екзактну науку на произвољној и недоказаној аналогији. Зато и неће моћи никоја социологија израчунати никакве преображаје и преокреге на годину, месец, дан и сат, али ће моћи свака развнјенија позитивистична социологија предвидети кризе и преображаје. истина не на дан, сат, али на деценије и бар у главним потезима,