Дело

128 Д Е Л 0 њем и издржавањем занатских питомаца на страни, као и наметањем принудне обавезе организације, држава је на себе примила и оно, што су занатлије дужни сами да ураде, што долази у ред приватне иницијативе. Немање кредита је понајглавнији узрок пропадања занатства. Задуживање за сировину и алате, који се плаћају скупље кад се дају на кредит, је збиља један од главних узрока пропадања нашег занатства. Али догод се не изведу солидне еснафске организације, о занатлиском кредиту не може бити говора. На томе гледишту стоји и Вернер Сомбарт, који је решење занатлијског кредита гледао у удружењу занатлија. Исто тако, солидно изведена организација занатлија моћи ће стати на супрот радничким синдикатима. Само пак поскупљење радне снаге је у вези са тенденцијом општег поскупљења живота. Повика на бесправне занатлије и њихову нелојалну конкуренцију, по нашем мишљењу је безпредметна. Бесправне занатлије обично се баве оправкама и крпежом, и радећи у своме стану раде за најужу околину. Они се налазе махом по периферији вароши, и врло је комично у овим бедним људима, који немају ни толико капитала да могу држати покрај стана и радњу, гледати неку опасност по занатство. Исти разлози, које смо навели за рад бесправних занатлија, вреде и за торбарење. У прилог торбарења могло би се још и то навести, да они изазивају нове потребе. Али држава мора заштитити занатлије од страних агената, који примају поруџбине за занатске израђевине, јер то је њена дужност. Други је део резултат анкете, коју је Занатска Комора предузела. Ови подаци треба да „подупру гледиште и закључке саме Коморе“. Међутим ствар стоји обратно. Извештај је писан на основу анкетног материјала, који је прикупљен само за двадесет и један занат. Закључци се не заснивају на статистичком материјалу, већ на општим посматрањима, без обзира на локалне прилике које је требало имати на уму, јер ако је, на пример, ткачки занат у опадању у Београду, то се не може рећи и за Пирот. Комора нам даје податке само за ове занате: абаџиски, браварски, столарски, кројачки, обућарски, опанчарски, сарачко-седларски, лакирерски, четкарски, јорганџиско-памуклијашки, млинарски, молерско-фар барски, казанџиски, часовничарско-златарски, берберско-фризерски, воскарско-лецедерски, штампарско-литографски и књиговезачки. Као што се види овај преглед обухвата релативно мали број заната, и на основу тих података Комора је доносила генералне закључке.