Дело

КЊИЖЕВНО-НАУЧНИ ПРЕГЛЕД Andrija Milčinović: U areni. Zagreb, 1913, 8°, strana 119. Tiskara Boranića i Rožmanića. Cijena 3 krune. У свим приповеткама г. Андрије Милчиновића може се наслутити једна основна нота, која остаје доминантна кроз цело дело, и она је песимистична. Живот је рђав сам по себи, и идеализам је једна празна реч коју је човечанство измислило од досаде. Нема великих борба за којима се не крије једна рђава идеја. На све, што нам изгледа лепо, пада сен ружног. Та неутешна и невесела философија Г. А. Милчиновића пренесена је на хероје његових приповедака. Са својим погрешним основом, нетемељеним ни на чем позитивном и дубоко уверљивом, она је учинила од добрих људи мрачне очајнике без иницијативе воље. Готово изгледа да су људи г. Милчиновића, не преживевши већих катастрофа сем мањих неизбежних неугодности, дошли на свет без имало храбрости која гони ка деловање и даје пријатан колорит свакој акцији. Историје њиховог живота, њиховог-индивидуалног развијања и младих дана, остале су (изузев Вјетар) необјашњене. Они су ту, пред нама, већ потпуно сломљени, старачки погнути, и они више не резонују. Они само животаре. Ако има средина које утичу тешко на осетљивост једног човека, средина где се без узрока остари за једну ноћ, онда је једна између њих средина г. Милчиновићевих хероја. Ми морамо претпоставити да је ту нељубазност и цинизам околице један од бруталних узрока који су утицали на млада срца негативно, саломили и угушили и ону искру идеализма која је можда у њима трептала и догоревала немајући начина да се развије. Одатле старачка тишина и преживелост на тим жутим пергамантским