Дело

ПОЗОРИШНИ ПРЕГЛЕД 153 * % # Анатол Франс, у својој драмској багатели, није онај велики ироничар каквог познаје кулгурна Европа. Стеријина зла жена постала је, у оквиру Ренесанса, једна тако исто зла жена чији језик подсећа на један perpetuum mobile од меса. Жена је добра док не почне говорити, јер она не може мало да говори. Када почне говорити њезине речи подсећају на бујицу која све пред собом обара, она је река која је скрхала све уставе. Ко би, по овој спрдњи у дијалошкој форми хтео да суди о Анатолу Франсу, тај никада не би могао схватити зашто се с правом сматра да је он данас највећи писац. Ипак је занимљиво да један Француз никада не жели да се о њему каже да рђаво мисли о жени. И слушкиња, која је, тако исто, жена, бежи од једне женске бујице и Франс се, на крају крајева, извињава : жена није таква, али има таквих жена. Госпођа Стокићка је била врло добра. Она је била добра и као нема и кад је почела говорити. Боже мој, то је језик! Одиста костију нема, али кости ломи. И г. Добриновић се једном одлучио да добро схвати своју улогу. Остали су, вероватно по упуству редитеља, правили неталентоване и незграпне карикатуре. П. С. Талетов.