Дело

Б Е Л Е Ш К Е 159 (Допуна Академском издању Марули ћеве „Јудите"). — Доцније у часопису доносиће се чланпи на свима јужнословенским језицима. Према садржини ове прве књиге, и према именима Г. Г. сарадника, овај часопис не само да ће попунити једну велику потребу наше науке, већ ће посгати средиште за сва питања Јужнословенских језика. Д. се третира однос јавнога мњења према народној владавини. Демократија значи влада јавнога мњења; стогн оно што сачињава јавно мњење, и што даје његово битно обележје, у исто је доба и основни проблем демократске владавине. Јавно мишљење није само мишљење већине, већ и мањине која се погчињава тој већини. Основна грешка демократије настаје онда, када мањина не пристаје да се покори већини. Такав случај имамо у америчким латинским републикама (у Мексику и Јужној Америци). ГЈостављено начело не може се применити на швајцарску и француску демократију, где влада стабилност, и где су та питања већ одавно решена. Ловелово мишљење више је конзервативно него што би могло биги код једнога одушевљеног реформатора. Он је против опозивања, против референдума, јер држи да су то само средства којима се „откривају мане демократске владавине, али се њима не поправљају." Директно гласање, вели он даље, не води народ „обећаној земљи.“ Нарочито је од мале вредности завођење референдума у народу који није сазрео за то Књига поменутог аутора, и ако је он прилично конзервативан радикал, ипак ће добро доћи за политичаре, државнике, новинаре, и социјалне реформаторе уопште. М. Ст. Ст. Јужнословенски Филолог. — Поц редакцијом проф Универ. Dr. А. Велића почео је излазити лингвистичко-филолошки часопис Јужнословенски Филолог. Часопис има одел.ке: Расправе, Прилози, Критика, Хроника, а крајем сваке године доносиће библиографски преглед свега што је из области славистике изишло на српско-хрватском језику, и свега што је на страни изишло о нашем језику. У овој, првој, књизи налазе се расправе Г.Г Љуб. Стојановића (Темнићски НатнисХ—XI века, са две слике), А. А. Шахматова (Заменичкн словенски наставак gen. sing masc. и neutr.), Dr A. Мусића (Значење псрфективног презонта), П. А. Лаврова (Нова служба бугарскомс цару Петру), А. Белића (Промене акценатау прасловенском језику), М. Ивковића (О звучним сугласницима на крају речи у српском језику), М. Г. Долоика (Требник беогр. Народне Библиотеке бр. 305/488), Ал. Стојићевића Нови Балкан. Немци се одликују лаким и брзим прилагођавањем. То нам доказује чињеница, да они имају највише добрих превода из стране књижевности, и друго, што се они лакше него остали културни народи навикавају на стране земље и обичаје и одржавају у већим или мањим колонијама готовоу свима крајевима светским. Тако се исто они брзо мире и са свима нов м догађајима и пре их почињу изучавати и приказивати него други народи. О балканским је ратовима изишло највише књига на немачком језику, а сада се појавила једна, која хоће да нас упозна с новим Балканом као резултатом многих догаћаја у прошлим двема годинама: Fritz Braun, Der neue Balkan. (Vereinigung Heimat und Welt Waimar, Alexanđer Dunckerj. Браун je познавалац и старога Балкана, он га је пропутовао више пута, уме лепо да опише, што је видео, али не губећи из вида ни оно, што је корисно за његову земљу и за његове земљаке. Јер његова тежња није само, да прикаже Балкан, него уједно и то, шта је немачка индустрија и не^ачка трговина до сада учинила на њему, и тнм отвори перспективе за оно, што још може учинити И наш је задатак, да се с тим упознамо, и да обратимо пажњу на то, да нам рад немачке индустрије и трговине не буде од штете, него од користи m. О уређењу градова од Јоснфа Брикса н Фелнкса Генцнера. проф. Краљ Техн. Велике Школе у Берлину; превео Dipl. Jng, С П. Бабнћ. Тема уређење градова заннма сада нашу јавност веома јако, њу је нзазвала еманципаиија од запуштености нашнх градова, која је до скоро владала. Осећа се велика потреба за што бржим и рационалнијим радом, нарочито сада када имамо у новнм крајевима градове о чијем уређењу ннје готово нн вођено рачуна. Осећајући ово Г. С. П. Бабић