Дело

158 Д Е Л 0 виђења. Свега на два три места, са неколико општих фраза, оцртани су успеси нашег народа, све је остало пишчево резоновање о погрешном раду наших државника Приход од ове тенденциозне књижице намењен је народном инвалидском фонду, то је бчо и једини начин да она стекне иоле нешто читалаца. Т. М. Четири Српске Народне Песме. Др. Светомир Ристић дао нам је у једној малој књизи (Четири СрпскеНародне Песме, естетско-психолошки објаснио Dr. phil. Светомир Ристић. Београд. Издање књижаре Рајковића и Ћуковића 1913. Осмина стр. 55, цена 0.80 дин ) коментар уз ове народне песме: Диоба Јакшића, Омер и Мерима, Женидба Облачића Рада, Цар Лазар и царица Милица. Ни на натпису ни у предговору писац нам није одредио круг, коме је књига намењена, те стога можемо закључити, да се он обраћа њом свима онима, који се интересују за књижевност или бар за народну појезију. Коментар је доста опширан (на неким местима и сувише) и даје нам махом тачна опажања. И баш тога ради, што је ово једна добра књига, која се са задовољством и с коришћу даје прочитати, морамо зажалити, што је писац и сувише дао маха својим моцијацијама и из своје опсежне лектире уносио и оно, што одводи од самога нредмета. Удаљавати се од предмета не значи више дати но што се обећало, него дати нам и оно, што је на штету самога предмета. Писац не пише — за једнога коментаристу нарочито — довољно сажето, па ни довољно правилно. У њега има и ових реченица: „Написао је о њима оно, што се при читању истих (!) осетило и приметило“. — „Раде је могао јашик чинити и са другом лепом девојком, чији (!) отац нема тамнице.“ Ово и још понешто не би нас бунило тако, да ово није књига, која заслужује нашу нарочиту пажњу и најтоплију препоруку. ć. Достојевски. Што је Гете рекао за Шекспира, вреди данас за Достојевскога, — Достојевски и никада краја. Његова је висина недогледна, његова је дубина неизмерна, — с тим се чуством враћају сви они, који су пошли да га обухвате. Један вели, да је Достојевски у роману, што Шекспир у прози, други га пореди с Дантеом у интенсивности и у моћи приказивања, — богат и многострук, непрегледан у својим појединостима као каква огромна, знаменита грађевина. Међу многим књигама о Достојевском истиче се данас једна, енглеска, од знам^нитога литерарноra историка Лојда [А great Russian Realist(FeodorDostoieffskyi. Ву I. А. Т. Lloyd. London 1912, Stanley Paul and Co. 293 страна, цена пов. 10.6 шилинга]. Лојд је већ раније даоједно дело из руске књижевности, које чини епоху: TvvoRussian reformersiTurgenew and Tolstoy). Иошто нас je упознао претходно с два руска реформатора, с Тургењевом и Толстојем, упознаје нас сада с великим руским реалистом, с Достојевским. У Лојду је Достојевски нашао интерпрета, достојна његова духа, — човека темељна, који своме послу приступа с највећом озбиљношћу. Он је до ситница проучио живот и дела Достојевскога и није се уплашио од непрегледности његових романа, који личе у томе руским степама. С темељношћу и с љубави је пришао своме задатку и с темељношћу и љубави га је и савладао. Из овога дела ми тачно сазнајемо, у чему је хришћанство Достојевскога и вепику мисао о свеопштем сажаљењу овога великог човека. Студенат Расколников клечећи љуби ноге изгубљеној девојци: „Ја се не клањам теби, него се клањам беди читавога човечанства". И други његови јунаци све праштају и све љубе. Али то праштање није резигнација, није лакоумље, које све прашта, да би му се све опростило, оно је дубоко чуство, које потиче из страснога, словенскога срца. Многи наши читаоци неће моћи npoчитати Лојда, али нека читају — Достојевскога. s. НАУКА Јавно мњење и народна владавина од А. Л. Ловела (Public Opinion and Popular Government. Ву A. L. Lowell. Longman, Green & Co, New York, 1913). Писац овога дела познат је данас у научном свету као политички реформатор и цењен је због правичног и тачног суђења скоро у свима својим досадашњим радовима. Те квалификације га одликују и у овој књизи, где