Дело

Б Е Л Е Ш К Е КЊИЖЕВНОСТ. Ј1 Зрнић, Српски народни рад (Веоград 1914, стр. 69). Прна и једина основна погодба за наш здрав националан живот јесте народна радиност стављена на солидну основу. Упознати се с њом у потпуној њеној обимности и стварности, значи уочити све што подстиче и омета правилно културно ра шиће нашег народа. Стога се ова књижица може пропратити само с похвалом, она нам кратко, али веома прегледно излаже целокупно стање српске народне радиности. Ми видимо да су друштвене прилике у целом српском народу доста повољне за бољи и успешнији рад и у томе смо срећни. Али жалосно је да смо ми сами тако мало учинили од онога што смо требали да урадимо да би ојачали, подигли п усавршили народну радиност. Спољни услови за живот су веома тешки. Маса пашег народа живи у рђавим становима, за које се може рећи да су уопште нездрави, влажнн, тескобни, мрачни, већином подигнути неиосрсдно на земљи, с рђавим распоредом и прл>авим двориштем. Чак у Београду радионице су мрачне и мемљиве. Одело је бедно и најбол>е одаје примитиван живот нашег народа, храна две трсћине становништва доста је рђава. Неписменост и незнање зацарило се у нашем народу и ми незнамо како снажно треба нагласити редове ове корисне књижице : „Потребно jeimo јаче, бржеи боље ширење општег знања, нарочито ппсмености, затим ширење знања просветног, наравственог и здравственог по свима српским земљама п свима могућнм срествима Т. М. Ж. О. Дачић, С Брегалнице и Вардара. Белешке из нашег последњег рата (Београд 1913, стр, 91, 8°. Цена 1 дин.). Г. Дачић, који је пратио ратне операције у оба рата и био у непосредном додиру са војницима, имао је прилике ца својим познатим посматрачким даром уочи интересантне појаве из ратних догађаја и из психологнје српских војника. Та своја опажања, изражена у десет чланчића, објавио је г. Дачић у rope именованој књизи, лаким н нријатним стилом, који знатно доприноси занимљивости овнх бележака. Књигу је г Дачић посветио „успомени оних што својим костима омеђише нову Србију*. Како чујемо, књижица ова готово је распродата, тако да ће писац вероватно приредити друго издање. К. Д. Јездић, Народ и државннци Србије у 1912 и 1913 години. (Београд 1913, стр. 35. Продаје се у кирист инвалидског фонда). Једнодушан покрет и силни подвизи наше наиије нису описани у овој књижици. Шта је српским матерама задржало сузе у очнма када су се праштале са својнм синовпма, зашто су онн одлазили с песмом и ведра чела на своја зборна меета, шта им је давало снаге да издрже најстрахотније ратне тегобе без роптања, зашто су остајалн на својим местнма н онда када им је то дониснло сасвнм извесну смрт, а зналн су како их дома жељно очекују н како су тамо потребнн, све то није иобуднло писца да напнше ову књпжнцу Он је вид< о само нечије погрешке, заблуде, преступе н није могао одолетн жељн да н другнма не скрене пажњу на та своја при-