Дело

156 Л Е Л 0 Велика Британија је засићена. Остаје Немачка Царевина, милитаристичка држава, до зуба наоружана и спремна на све. Али Немачка Царевина имапривреду, која живи од иностранства. Немачка Царевина је за четрдесет година мира постигла гигантске успехе, радом и културом својом, па нема разлога да све те тековине ризикује у једном рату, од кога никакве користи не може очекивати. Осим тога у Немачкој има толико унутарњих питања, да се тешко може веровати да ће се та озбиљна држава упуштати ма у какве пустоловине. Немачка може у миру више добити него у најуспелијем рату. И поред свег оружања велике силе су, као што се види, за мир и морају бити за мир, сем ако не наступе непредвиђени догађаји. Ту лежи мистерија међународних сукоба. Година 1914 добила је у наслеђе из 1913 године нову карту Балканског Полуострва, нов распоред и груписање балканских снага и нове тешкоће за оне силе, које хоће балканским приликама да се користе. Ту је опасност за европски мир, у тим тежњама да се на Бал канском Полуострву постижу користи, да се политичким комби нацијама и споразумима активно утиче и на балканске прилике. У место високих проблема европске политике. велике силе се најактивније баве чисто балканским стварима. И тако су мале балканске државе помакнуте у први ред. Добиле су велики ранг и одомаћиле се потпуно у европским дипломатским канцеларијама. Једне су то намерно чиниле, тражећи начина да измене последице, по њих неповољне, последњих ратова. Друге су, у тежњи да очувају мир, и да се на случај напада, не нађу усамљене, такође пришле великим силама. И сад се отвара нова дипломатска игра, у којој су мали помакнути напред, у место да стоје позади. Балканске државе добивају тиме у рангу, али губе у миру и сталожености. Година 1914 отвара, према томе нејасне перспективе. Па ипак, може се с великом вероватноћом тврдити, да ће то бити дипломатска, а не ратна година. Великима се не ратује, а мали су већ ратовали; понављање истих догађаја у кратком размаку у историји је ретка ствар. Politicus.