Дело

162 Д Е Л О — Не пуштајте га, за бога! Људи се згледнуше: — Како то говорите? — Не пуштаЈте га, за бога! Јер ако оде, неће се више никад вратити натраг. — Али, молим те, немој бити детињаста. Молим те, иди унутра. Збогом, господине докторе! Дакле за десет дана вам се надамо. Ако је заисга таква несрећа, будите јаки, пред вама је живот, и примите моје саучешће. .Милош је стојао блед и као укопан. Па се одједном трже, диже главу, рукова се са господом и пође. — Не пуштајте га, не пуштајте га! — шапутала је жена скоро кроз плач и бес, а Милош јој се само поклони и истрча. Предосећао је судбоносност свога путовања, страховао је од њега, али је морао да пође. И као да се бојао себе, није хтео ништа унапред да размишља, него је јурио кући, спремао се, вадио карту, а одлагао да се разабере и одлучи тек на жељезници. На журбу га је терао нагон, да спасе оне који га сада у својој несрећи зову у помоћ. Све је обавио у реду, и то механично, и када се најзад смести и наслони у меко седиште, и воз полако, искашљавајући се, измили испод огромне станичке стрехе, он затвори очи, и осети жмарце умора по свим удовима. — Дакле, кући. Но тек што је започео мисао, неко га прекиде. — Пардон, је ли слободно, куда путује господин? Милош отвори очи. Један дебељкасти Јеврејин, са тешким златним ланцем преко затегнута, кадифена прслука, наглављивао је на своје углачано теме свилену капицу, и уздишући, као да је болестан, с уживањем се гнездио, како би се што боље прућио и увалио у побочно седиште. И учтиво се смешио. — Није слободно! — прекиде Милош укратко, и опет заклопи очи. — Молим, молим, само тако питам... — Дакле сад ћемо кући. Знао сам да се једном морам вратити, али сам мислио да ће то бити друкче. На врхунцу славе, моћи и богатства, па да им онда опростим све и да их дарујем. Ја ништа да не примим, а све да им дам. Али о мојима сам увек маштао једно, а све се извртало противно... Јадни моји! Они сад кукају, и можда сумњају да ћу ја доћи. Сиромах брат