Дело

КРОЗ живот 23 зини су снови били као гатке о витезима без имена и без завичаја, с овом тек или оном замишљеном особином, снови, какве обично снивају девојчице у првом свом расцвату. Продирање се чулности видело и у многим другим стварима, али Милица, ненавикнута да себе посматра, није то толико ни опажала. Никада се она досада није љубила с другарицама право у уста у дугим пољупцима. Њени пољупци беху увек кратки и више по образу. Никада је досада није ништа жацнуло, када је видела своје вршњакиње, како своју децу воде. Никада досада није осетила привлачности и љубави према малој деци. Никада се досада није јављала у њој воља, да виче, скаче, нешто стисне и не пушта од себе, — и чак јој сад није падало ни на ум, да то није достојно ње, доктора филозофије. И Милица је почела сад, као и све девојке, да нешто ишчекује. Нешто се мора јавити, нешто мора доћи. Али шта? Ко? Милица није имала никакве слике пред собом. Сећала се речи своје матере: то се не тражи, то само од себе долази; одједном се нађу два срца, једно другом намењена. Први проблем у њезину животу, проблем, пред којим њезине друге одавно већ стоје, или су га већ и решиле. И њу је тај проблем вратио од науке к природи и к животу. Да ли је мати имала право? Зар нема несрећних љубави? Зар нема разочарања у људима? Ако би све ту инстинкат одлучивао, то би и наш брак морао бити као и брак у животиња, које склапају породицу слично нама. Или зар и у њих има примера, да женка остави мужјака и напусти своју младунчад? Док се Милица бавила тако земаљским стварима, Љубица је гледала у њу као у неко небеско биће. Потребу младнх девојчица да чим науче реч „идеал" одмах нађу и Једно створење, на које ће је пренети, на коме ће замишљати, да је потпуно остварен и коме ће се сасвим у мислима предати, Љубица је могла да задовољи одмах у својој кући, јер то чуство у тим годинама и не тражи баш противни спол, и готово би се могло рећи, да шнпарица тражи обично свој идеал прво у одраслим девојкама, па га тек после преноси на човека. Али је то чуство ипак зато претходна школа сполне љубави и корен му је у чулности, која се скривено почиње јављати. Јавља се с чежњом, тежи за додиром. ма само и рукавом или малим прстом по хаљини, и у бескрајном поклањању цвећа, од прве љубичице па све до последње зимске