Дело

КРОЗ живот 27 стави мисао на „доктору филозофије". И ако се то код једнога човека, који је све с рачуном радио, може чинити чудновато, ипак је то била сасвим природна појава његова карактера, и једва да се да извести као последица неуспеха, што их је у својим досадашњим потхватима претрпео. Јер и ако је Давиду била прва ствар, да се обезбеди од свих могућих материјалних неприлика у животу, он ипак није у њој сав утонуо, и у њему је кад више, кад мање тињала сујета, да задовољи и идеалне стране живота и на њима дође до нека успеха. Још је у школи он навикао, да буде први, да буде хваљен и истнцан, да буде стављан као углед другима. Он је ту и остваривао своју жељу, да се не заустави само на раду у школи и за школу, но да и поред тога чита што и усавршава се. Немачке је класике рано почео читати и нарочито се одушевљавао Гетеом кога му је један књижевник, с ким се био упознао и коме је одлазио, врло рано почео сладити. Јављао се већ у нижим разредима гимназије и са стиховима и уживао је у себи кад су их другови преписивали или рецитовали. Стихове је касније напустио, и пошто се решио, да буде адвокат, то се у вишим разредима одао на изучавање правних и социалних проблема. И ако је јако осећао у себи, као и његови родитељи (у томе није било никакве несугласице међу њима), да је адвокатски позив зато најбољи, што се њиме у нашем друштву може најбрже доћи до богатства, ипак је био вазда уверен, да никада неће постати адвокатски ћифта, и да ће га увек и теоријска питања занимати. Стога је већ у гимназији често употребљавао изразе :* „Када се ствар посматра с вишега становишта..." и у својим се разговорима обично служио наводима из Дрепера, Мила и других писаца, па и неких социјалистичких, или и романсијера, нарочито руских, који су се бавили социалним питањима, а који су, махом у до зла бога рђавпм преводима, пролазили кроз руке и кроз главе омладине Стога му је, кад је дошао на университет, нарочито импоновало природно и умно право и одушевљавао се за Хопса, за његов eroистички морални принцип и за његово схватање државе, Левиатана. Ту је књигу, сву избележену, и касније по некн пут превртао и у њој находио речи, кад је требало изнети какво „опште гледиште14 и ставити се на „више становиште“. То је било и све, што му је остало од некадашње теоријске заингересованости, и ако је бнло помало и иротнв његове во.т.е, али је ипак она страна његове природе била Јача, и његов је Ле-