Дело

28 Д Е Л О виатан, пракса прождирала сад све остало, што је мислио још да изведе. Држао је до душе један стручан лист, обично би га и исекао, и, кад би стигао, разгледао и садржину и с уздахом рекао: „Да, да, то би све лепо било, кад би само било времена за то“. Али се и тим површним прегледом умео користити, и позивао у друштву на чланке, које није никада читао. Због те јаче и најјаче стране његове природе играо је и у политици врло подређену улогу, и ако је некада био тврдо уверен, да he и на том пољу доћи до великог значења. Није се хтео дати од вођа исцрпсти за њихове личне рачуне под видом страначких (као што то често у политици бива), а није се хтео и сувише ангажовати и давати готовину свога адвокатског рада за вересију некога политичког успеха Увидео је, да у нашем друштву терају политику махом они, који немају шта да губе, и тако је од некада замишљенога научника и политичара постао адвокат, који зарађује паре, и који је, истина, у даним моментима постајао свестан о томе. али је налазио одштете у томе, што се оних идеала није никада одрицао, и што се надао, да he кад-тад бити времена, да се и они остваре. Биће да је ова друга страна његове природе, до сада мало задовољена. учинила, да отпочне мислити о Милици, када ова поста „јунакиња дана“. О Милици се непрестано говорило, изношене су читаве бајке о нечувеним резултатима, до којих је дошла, о нарочитим похвалама професора и т. д., и мисао се на њу почела све више удубљивати у душу нашега адвоката. Није он ту помишљао на женидбу, уверавао је самога себе, њега је дражило само да „боље упозна“ то чудо од девојке, с толиком теоријском заинтересованости, коју је он, због праксе, приморан да напушта. Он је додуше Милицу и досад знао, више се пута састајао с њом као студентом, али као да му њезина затворена. ћутљива природа није дала, да у њој нађе оно, о чему сад сви с толико хвале говоре. И он се реши, да пође у потеру за тим IVIV Мало је тако гостољубивих градова, као што је то Н. Мало је тако распаљивих и лако одушевљавајућих се људи, као што су грађани тога града. Може бити да је то и у узајамној вези, добри гости, — а гостољубивом је домаћину сваки гост добар одушевљавају човека, а одушевљење опет тражи друга, госта, да се пренесе на-њ и одбијајући се од њега још и појача. И