Дело

30 Д Е Л О зина оца. понудио да проведе лето с његовом породицом у винограду, те да се прибере и у слободној природи одмори од заморнога рада: он не само да има права на то, но сматра то и за своју дужност уједно. И други су је позивали и стављали своје домове и летњиковце на расположење, Али Милица није била ни сама са собом начисто, па није знала, ни шта да одговори пријатељима. Нешто је морала рећи, а да не каже ништа, и зато се држала општих фраза, као што људи обично у таким приликама чине. Рекла је, да она врло добро зна, да треба да се прими службе, она је се мора примити, да одговори и свом позиву, за који се спремала и својој дужности према свом народу. Примила је пак позив свога доктора из детињства и очева друга са захвалношћу, јер јој је потребан одмор и разонода, а треба да се у једној отвореној кући боље упозна и с људима, међу којима мисли живети и радити. Тетку је такав одговор веома изненадио. Прво, није јој доста одређено рекла, да ће се одмах пријавити на стечај и ступити у службу, чим буде изабрана, друго, готово је увредила тим, што је одмах примила позив доктора Павловића. По теткином мишљењу велика девојка спава само код своје куће и не иде сама без својих старијих нигде. „Али, драга тетка, зар ја нисам сама, без својих старијих свршила университет?“ Ту је тетка занемела. Она је мислила, да је то нешто друго, да је онда онде била њезина кућа, и ако без старијих, — али није ништа рекла, јер је осетила, да би било све узалуд. Она је ћутала, јер је осетила, да је настало ново доба и мена у животу Миличину. Жене се познају инстинктивно, и што је која природнија, тим је, ваљада и ту, инстинкат јачи. (Наставиће се) Милун Новић.