Дело

34 Д Е Л 0 Ја се не бојим замке и имам вере у живот; када отварам прозоре у сребрним зрацима, моје срце се весели и моје наде се везују у једну огромну киту у сред каквог врта. Ја осећам како ми прилази обилна тишина земље заспале у плавичастом покрову; расцветали багрем пружа ми своје плаве цветове. И у влажном мирису где се пење сунце, као краљ увенчан великим позлаћеним кругом, ја удишем вечиту жаркост света. РОМЕН TOMA. (С француског превео Р. Петровић). К О П А Ј! Копај, копај по богатој ризници наше мајке; за све бриге и за све тегобе награда ти лежи у верној земљи. Копај, копај! Копај једну стопу снажном мишицом, и видећеш како из класја рађа комад хлеба; о, кад би га могао радосно уживати! Копај једну стопу. Копај две стопе, и тада ће можда избити свеж и бистар извор за освежавање твог тела и духа. Копај две стопе! Копај три стопе, и обрадоваћеш се дрвету,. које ту шири свој корен, а чија ти круна спрема заклон. Копај три стопе! Копај четири стопе, и ту је камен темељац твоје куће, коју с трудом подижеш гледајући с надом у будућност. Копај четири стопе! Копај пет стопа, и ту ће ти можда засијати сјај сребра, чије ће ти жице дивно проткати цео живот. Копај пет стопа! Копај шест стопа! О, како ту мора бити празно! — О, не, јер ту ћеш наћи оно што је најбоље, благи мир и покој. Копај шест стопа! Петар Розегер. П Р В А Н О Ћ. Долази ноћ, прва ноћ у гробу. О, где је сав сјај што те је окружавао ? У хладној земљи ти је прострта постеља. Како ћеш спавати ове ноћи? Узглавље ти је влажно од последње кише. Ноћне тице кричу уплашене ветром; ниједан жижак ти више не гори, једино зрак месечев, хладан и блед, игра на месту снова.