Дело

М О Л О X — Брату Миливоју Милош Ока, доктор технике и први инжињер велике светске фабрике „Пенц и Брезлмајер" у Берлину, када је ујутру у 9 часова улазио на главну капију палате Брезлмајер, у своју канцеларију на другом спрату, испитивачки се загледао у лице вратарево. Огромни, ливрејисани Померанац с укоченим брковима скиде само учтиво качкету, и назва добро јутро. Ока, нешто умирен, седе у лифт. Глава му је бучала, као да је целе ноћи гутао јаку црну каву. У предсобљу се замисли за тренут. У великој писарничкој одаји су куцкале писаће машине са шкрипутом њихових ваљака , и звонцањем. Једна госпођица са црном сатинском опрегачом и с исто таквим наруквицама до лаката пређе преко предсобља у благајну носећи у руци исписан табак. Ока се уздржа да не запита шта то носи, и, онако у горњем капуту и са шеширом у руци окрете леђа својој канцеларији и пође право вратима, која воде кроз две инжињерске одаје директору Брезлмајеру. Прилазећи вратима чуо је све јачи жагор. Срце му се згрчи, но он ипак енергично ухвати за кваку и отвори. Чим се појавио унутра, седам пари изненађених очију се упреше у њега, и галама се пресече као мачем. Ока их погледа све редом, два инжињера, три подинжињера и два цртача техничара. Осим потоње двојице сви су били старији од њега, али се ипак после једне секунде мучног прекида, олако поклонише и поздравише га Ока пркосно тргну главом.. отпоздрави и запита: — Је ли ту господин директор? Тројица одговорише у глас: