Дело

442 Д Е Л 0 — Ех, несрећо! — чисто насрну наједаред на њега Иван Фјодоровић са лицем искривљеним од љутине. — Шта се тако непрестано кукавички бојиш за свој живот! Све су ти те претње брата Димитрија само коцкарске речи и више ништа. Неће он тебе убити; убиће, али не тебе! — Убиће као муву, али прво мене. Него другог нечег се ја још већма бојим: да се после како не помисли да сам му и ја саучесник, кад он какво чудо над родитељем својим учини. — А што да мисле да си му саучесник? — Па зато, што сам му ја те исте знаке као велику тајну саопштио. — Какве знаке? Коме си саопштио? Ђаво да те носи, говори јасније! — Морам вам се потпуно исповедити, — са педантским спокојством отезаше Смердјаков, — да ту ја и Фјодор Павловић имамо једну тајну. Они, као што и сами изволевате знати (ако само изволевате то знати), већ неколико дана, како дође ноћ или чак и вече, они се одмах изнутра закључају. Ви сте се напослетку почели сваки пут рано враћати горе у вашу собу, а јуче просто нисте никуда ни излазили, па стога, можда, и не знате како су они сад почели да се брижљиво закључавају преко ноћ. И сад да дође макар и сам Григорије Васиљевић, они би и њему само тако отворили кад би се можда по гласу уверили да је он. Али Григорије Васиљевић не долази, јер им сада у собама служим ја сам, — тако су они сами наредили од самог оног тренутка, кад су отпочели ту своју намеру са Аграфеном Александровном, а преко ноћ се сад чак и ја, по њиховој наредби, удаљавам и ноћевам у засебној кући, али с тим, да до пола ноћи не спавам, него да дежурам, да устајем и око куће обилазим и да чекам кад ће Аграфена 'Александровна доћи, јер они ево већ неколико дана њу чекају, баш као луди. А они размишљају овако: она се, вели, њега боји, то јест Димитрија Фјодоровића (они њега зову Мићком), па ће стога мало доцније са дна авлије к мени доћи; а ти, вели, пази на њу до саме поноћи, па и касније. А ако она дође, а ти притрчи вратима и лупни ми руком у врата, или у прозор из баште — прва два пута лакше, овако: један-два, а после одмах трипут брже: куц, куц, куц. И тада ћу, вели, ја одмах разумети да је то она дошла, и отворићу ти врата полагано. А други знак су ми саопштили за такав случај, ако се што нео-