Дело

454 Д Е Л О специалност никада не може да разуме другу док би истинска универзалност извесно тачно појмила све специалности" (стр. 124). Из интереса самоодржања сваке групе и нагона, општељудског, да се своји интереси оправдају и као објективно узвишенији, моралнији, над интересима супротних група, поничу све групне предрасуде: религија једне против других, сталежа и класа, политичких струја, послодаваца и радника, разних националних скупина, мушких и женских, подмлатка и одраслих. Ове последње предрасуде, између подмлатка и „зрелих“ т. ј. т. зв. „педагошке предрасуде“ играју веома важну улогу у развоју модерне културе, јер су неизмерно штетне, уништавајући силне енергије будуће генерације, и успоравајући свако интензивно напредовање. Штефенове речи о тим предрасудама (стр. 183—190) спадају међу најбоље што је о томе речено. Оне бацају јасну светлост на питање о односу ђака и наставника, а нарочито на средњешколско питање данашњег времена. Поред тих празноверица и предрасуда помућују слику о друштву „тајне“, прећутања, неоткривања самог себе, индивидуе и групе, пред посматрачем; и, на послетку, лажи. О „социалним тајнама" in genere писао је сјајно Зимел у својој фрагментарној Социологији (стр. 337—402) и Штефен се у том одељку у главном ослања на Зимела, изречно и прећутно. Иначе је Штефенова књига врло леп и користан увод у социологију показујући све тешкоће за лајика у тачном појимању друштвене стварности и заузима достојно место поред Спенсеровог дела „Изучавања С о ци о л о г и ј е“, у колико је психолошки разређенија, и ако мање луцидно од овога. Заједно са поменутим делима: Grundlage der Soziologie и Der Weg zu sozialer Erkenntnis преставља она ново гностичко заснивање социологије на Бергзоновом интуивизму. Уверени смо да у својој претераности Штефенова интуистично-психологистичка социологија неће продрети, али може веома благотворно ублажити честа симплифицирања и „објективне школе“ Диркема и италианско-шпанских неопозитивиста. Мирко М. Косић.