Дело

СОЦИАЛНИ ПРЕГЛЕД 453 Осим тих мање или више програмних радова из гностике и методологије социологијине објављено је у току године и једно аналитично дело о читавом једном комплексу појава и питања при проучавању, спознавању социалногсвета. Психологистично оријентован шведски социални философ Штефен публиковио је књигу: Die Irrwege sozialer Erkenntnis. Jena, стр. 238. Штефен не проматра нити рашчлањује у овом делу (III свеска његове шведске Soziologi, Stockholm 1910, која се сада преводи и на немачки и излази у више свезака) могућност, услове и путеве спознања друштвено-културних појава и стања од стране социолога стручњака. То је он урадио већ у својим делима: Die Grundlagen der Soziologie (1912) и Der Weg zu sozialer Erkenntnis (1911). У овој студији открива нам он опсежну психолошку анализу, све оне путеве којим је ишло а иде и данас спознавање друштва код масе, код лајика, несоциолога, а којих се странпутица социолог мора чувати и пре свега бити свестан да оне постоје пошто их сасвим неће избећи, јер ни он не може из људске коже. Празноверица помрачује поглед за стварна стања у првом реду код примитивних људи али је има и у најцивилизованијих скупина, предрасуде су и у нашем савременом западно- и средње-европском друштву највеће препреке поклапању наших представа о друштву са стварности. Као што има разних празноверица (политичких и правних, економских, етичних и верских) такве су и предрасуде у главном: религиозне и етичне, социално-класне, политичко-правне и економске, социално-сексуалне, педагошке и националне. Како настају те предрасуде и у најмисленијим појединцима? „Најопштији је разлог тенденције социалних расуђивања ка погрешности веома јасан. Најобичнија и најважнија социална расуђивања састоје се у томе да у дневном животу, и то како у јавном тако и у приватном, убрајамо конкретне социалне појаве у класе н типове, који су већ унапред одређени, без обзира на то да ли те класе и типови одговарају само социалној области, или још опсежнијим областима стварности, т. ј. материјалној природи“ (стр. 122). Огромном поделом рада сужен је видокруг поједннца, мозак је у стању да оперише једино са пет-шест елеменага којн припадају специјалној функцији дотичног у друштву: „Међутим друштво се састоји од специалиста, који један другог погрешно оцењују, јер сматрају и себе и друге универзалистима; јер једна